Na radost matice, u Francuskoj je sve više đaka dopunske škole. Svim nastavnicima je cilj razvijanje i negovanje srpskog jezika, istorije i kulture kao i jačanje veza dijaspore sa maticom.
U svim predviđenim centrima počela je nastava, a časovi su nedavno počeli i u Anžeru (nastavnica Tamara Nacik), Sansu (Ljiljana Simić) i Orleanu (Slavica Milić).
Izuzetan primer saradnje, kolegijalnosti i kontinuiteta odvijao se između dosadašnje, a sada bivše nastavnice Snežane Miletić i novodošle Marije Praizović.
– Držim časove u Miluzu i Belforu. Kad sam došla, onako nova, pomalo i nesigurna, dočekala me je Snežanina srdačnost. Predstavila me je roditeljima i đacima, čak je u moje ime i preuzela ćirilične knjige donaciju Zavoda za udžbenike, koje smo podelili đacima. Hvala Snežana, divan si čovek! – zaključila je Marija.
U srpskoj Istočnoj Francuskoj je sredinom septembra ovako bilo:
– Hajdemo u školu, u školi je raj!
Na zborna mesta stižu mali zemljaci praćeni roditeljima, pa otpoče školska godina na način voljenog pesnika čika Jove Zmaja:
– Svi pačići došli, u klupama sede, a učiteljica Nataša Radojević metnu naočare svoje…
Ima i nastavak:
– Učila ih učila… E, nije od srede do petka, već samo sredom.
Nataša je zadužena za Strazbur i Kolmar.
– U Strazburu u razredu imam one koji prvi put uče osnove srpskog jezika, a svima je zajednička radost što će učiti jezik svojih predaka i ćirilicu – kaže Nataša.
Krenulo se sa pesmom Grigora Viteza “Nema za mačke škole”.
– To su za neke đake bile prve izgovorene reči na srpskom jeziku – dodaje Nataša.
A Nataša mlada, iskri od ideja. Voli svoje đake, hoće da ih uči i zabavi.
– Naravno, nezaobilazna je čika Jovina pesma “Pačja škola”. Bila nam je povod i za priče o njegovom životu i stvaralaštvu. Onda smo gledali prvu epizodu nezaboravnog serijala “Neven” britanskog scenariste, glumca i reditelja Timoti Džona Bajforda. Pevali smo “Al’ je lep ovaj svet” – razrađuje Nataša.
Kod Nataše ima još:
– Početak školske godine ulepšali su stihovi i melodija pesme “Brojalica”, svi smo se zajedno pridružili horu Kolibri.
Tako Nataša putuje od škole do škole, iz Strazbura u voz za Kolmar, pa natrag.
Druženje i igra deo nastave
Za Lion je zadužena Aleksandra Dobranić Bursać. Prvo je obavila prozivku roditelja i na startu svima dala do znanja da su druženje i igra neizostavni deo nastave:
– Bez toga bi bilo teško pronaći motivaciju da nedeljna poslepodneva provodimo zajedno u školi – objašnjava Aleksandra.
A šta je Aleksandra smislila za početne časove srpskog jezika? Krenula je postupno:
– Prvi je zadatak bio da iz francuskih novina izdvoje slova koja postoje u našem pismu, a zatim ona koja ne postoje. U sledećoj etapi dodavali smo slova koja nedostaju, a na kraju je trebalo da pronađu odgovarajuće slovo ćirilice. I, misija je uspešno ispunjena.
Aleksandra je i uzviknula:
– Sad na slikanje!
Istina, ovaj put nisu svi školarci bili u punom broju, ali kako je od velike važnosti ovekovečivanje uspomena, aparat je škljocnuo. Hej, trajaće to za čitav život!
U Orleanu 20 učenika
Slavica Milić
– Orlean je jugozapadno od Pariza, od prestonice Francuske udaljen 130 kilometara. To je grad Jovanke Orleanke, ali je tu u parku spomenik kralju Petru Karađorđeviću, koji često obilaze naši dijasporski aktivisti iz Pariza. Imam 20 učenika. Bila sam uzbuđena, posle 20 godina stala sam pred đake, zamislite, čak sam zaboravila da se fotografišemo. Mnogo se veselim radu sa decom koja treba, a i žele, da se približe svojim korenima – nabraja nova honorarna nastavnica Slavica Milić.
Svi u pogonu
Svi smo u pogonu. Imam samo reči hvale. Sve su se nove nastavnice lepo uklopile, dobre su nastavnice, međusobna saradnja je odlična, kolegijalnost na visokom nivou, a i odlični su ljudi. Drago mi je da smo oformile ovako kompaktnu grupu što će se, uverena sam, sa mnogo pozitivnosti odraziti na rad sa decom i njihovim roditeljima – komentar je koordinatora Blaženke Trivunčić.
