Francuska reprezentativka od mame Srpkinje

Ovde potpis

Majka je opisuje sa "dobrica", što se na prvi pogled i naslućuje. Dodaje da se sa kćerkom nikad ne svađa, na šta je Aleksandra ispravlja:

– Svađam se. Zato što sam ja u pravu.

Kad se majka iznervira, Aleksandra joj kaže:

-Udahni, izdahni, smiri se. Tako rade u streljaštvu.

Dečka nema. Ali ima sport, a i školu. Na oba polja je bez greške

– Htela bih na Olimpijske igre u Rio de Zzeneiro 2016. godine. Učešće zavisi od treninga i takmičenja, ali i da me Bog pogleda.

– Maturirala sam, na Sorboni ću studirati pravo.

Oružje i rat mrzi, kaže, "kao svi normalni ljudi" i, kad bi mogla, zabranila bi oboje.
Pa, zašto je, onda, za najlepši deo mladosti, izabrala streljaštvo i strelce?

– Verovatno zbog dede Francuza. Radio je u žandarmeriji, imao pušku, pištolj i već u desetoj godini znala sam šta hoću, a u 12. sam se upisala u streljački klub i izabrala pištolj.

Član je Sportskog društva Alzaz d Banjole, tu je i brat Dimitrije (15), talentovani košarkaš.
 

– Hajde, mama, tata. U Francuskoj sve ide iz džepa roditelja. I oprema, pištolji, meci, i klupske pripreme i putovanja, samo je u reprezentaciji o trošku države – objašnjava Aleksandra.

Sluša mama Vesna svoje milo čedo, pa govori:

– Takvom detetu bila bi grehota ne platiti. Dete nam je talentovano, moramo ga podržati. Subotom i nedeljom na treningu je po devet sati, a tokom nedelje su škola i učenje, pa i do tri sata posle ponoći. Stalno je bila odličan đak, u sportu prvak Francuske u juniorskoj kategoriji koju će braniti još dve godine.

Aleksandra je reprezentativka Francuske. Išla je i u Moskvu na kvalifikacije za juniorske Olimpijske igre u Kini.
 

– Moj rekord je 376 krugova, postignut u Rušeu, u Sloveniji. Teško je rekord ponoviti, a ja hoću još bolje. Pucam sa udaljenosti od 10 metara u sali i napolju 25 metara. To stvarno volim – veli Aleksandra.