Na nedavno održanim lokalnim izborima u Francuskoj srpski zet Maksim Kabai sa svojom partijom UMP je nakon 25 godina pobedio socijaliste u gradu Turkuan i postao član gradskog saveta. To je prvi put posle četvrt veka da su socijalisti izgubili izbore. Ovaj grad na severu Francuske, deo Lil metropole, decenijama je važio za uporište socijalista. Pobedom partije bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, koju je osnovao Šarl de Gol, srpski zet oženjen Beograđankom Branislavom Đokić-Kabai, postao je u svom rodnom gradu član gradskog saveta zadužen za ratne veterane i održavanje tradicije.
– Možda ne znate, ali Francuzi su svetski šampioni u obeležavanju komemoracija. Imamo po tri, četiri ceremonije svaki mesec. Samo u Turkuanu postoji 25 asocijacija bivših vojnika, pa moram da brinem za 800 do 1.000 nekadašnjih ratnika. Mene su kao bivšeg kapetana francuske armije zadužili da se bavim veteranima i održavanjem tradicije. Učestvovaću i u nacionalnom programu obeležavanja 100 godina od Prvog svetskog rata, koji će trajati četiri godine. Takođe zadužen sam i za kontakt građana sa francuskim Ministarstvom odbrane, a po funkciji biću i delegat za biranje senatora u Gornji dom francuskog parlamenta – počinje priču Kabai za "Vesti".
Borbene misije
Svoju suprugu upoznao je tokom službovanja na Kosmetu 2002. godine.
– Nakon što sam završio Vojnu akademiju San sir 2000. godine, poslat sam 2002. godine na Kosmet u okviru snaga Kfora. Tamo sam upoznao buduću suprugu Branislavu koja je radila kao prevodilac za francuski jezik. Posle samo tri dana poznanstva u Kosovskoj Mitrovici, ja sam se vratio u Francusku, ali sam nastavio da se čujem sa njom i ubrzo sam došao u Beograd. Bio sam čak i u vreme vanrednog stanja posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Venčali smo se krajem 2003. godine u Grčkoj pravoslavnoj crkvi u Lilu i počeli da živimo u Francuskoj – objašnjava Kabai.
Njegova supruga Branislava kaže da joj je u prvom trenutku bilo teško da se navikne na život u Francuskoj, iako je u ovu zemlju dolazila ranije kao diplomac francuskog jezika na Filološkom fakultetu. Živeli su u prvo vreme u centralnoj Francuskoj u gradu Briv, gde je Maksimov garnizon bio stacioniran.
– Nezgodno je što francuske vojnike šalju stalno na misije. Maksim je dva puta bio u borbenoj misiji u Obali Slonovače. Pre nego što smo se upoznali, službovao je i u Džibutiju, u francuskoj Gvajani u Južnoj Americi, gde su imali komandu obuku za borbu u ekvatorijalnoj šumi u samoj blizini evropskog kosmodroma Arijan – nabraja Branislava.
Jedna od najzanimljivijih epizoda u braku dogodila im se 2004. godine, kada je Kabai morao hitno da odleti na misiju u Afriku.
– Moja četa je bila na borbenom dežurstvu. Tada je bombardovan francuski kamp u Obali Slonovače. Imali smo samo nekoliko sati da se spremimo i odmah smo prebačeni u glavni grad Jamasukro, kako bi ojačali francuske snage. Prethodne godine sam takođe bio na misiji u ovoj zemlji u džungli, ali smo se ovaj put zadržali u glavnom gradu Obale Slonovače. Nismo znali da li ćemo morati da uđemo u okršaj, niti koliko dugo ćemo ostati. Srećom sve se završilo brzo i vratili smo se posle mesec dana – kaže Kabai.
Muke u opštini
U isto vreme, francuska birokratija počela je da pravi probleme.
– Meni je isticala boravišna dozvola. Otišla sam u prefekturu da je produžim, jer sam već bila udata za francuskog državljana. Radnica mi je rekla kako Maksim mora da bude sa mnom da bi potpisao papire, iako sam imala potvrdu Ministarstva odbrane Francuske da je u Africi. Rekla sam da je nemoguće sada da dođe, nismo mi planirali kad će izbiti konflikt – priseća se Branislava tih momenata.
To je i javila suprugu u Obali Slonovače.
– Branislava mi je telefonom javila šta se dešava. Otišao sam pukovniku i rekao mu da imam veliki problem. Objasnio sam mu šta je u pitanju i dodao da nema rešenja sa administracijom. Odgovorio mi je: "Ne brini, rešiću problem". Odmah je javio drugom pukovniku u garnizonu u Brivu šta je u pitanju i da sredi stvar u prefekturi – kaže Maksim.
– Nije prošlo ni dva dana, a već su me zvali iz opštine i uz smešak mi odmah izdali boravišnu dozvolu – dodaje Branislava.
Ubrzo posle toga Kabai odlučuje da napusti vojsku, koja je zahtevala misije od po nekoliko meseci svake godine i aktivirao se u politici. Iako sada radi u osiguravajućoj kući Alians, od 2006. godine je član UMP i sa njima planira pobedu na sledećim nacionalnim, ali i predsedničkim izborima u Francuskoj.
– Svake godine barem jednom, a nekad i više puta dolazimo u Srbiju, u Beograd. Zimus smo odlaskom u crkvu Svetog Save i proslavom u Skadarliji obeležili deset godina braka. Maksim mnogo voli Srbiju, a pogotovo srpsku rakiju i ćevapčiće. Još ne zna u potpunosti srpski jezik, ali se služi osnovnim pojmovima i gotovo sve razume, što nekad zna i da bude nezgodno – kroz osmeh završava Branislava.
Jedan od zadataka koje je sebi postavio srpski zet iz Francuske na novoj funkciji jeste i bratimljenje gradova ove dve države.
– Tokom mandata koji traje šest godina, potrudiću se da Turkuan pobratimi sa nekim od gradova iz Srbije. Mislim da je to dobra stvar za upoznavanje dva naroda i stvaranje što bolje saradnje – kaže on.
|
Pradeda Solunac
Protesti u Briselu
Brat u fudbalu |
