“Pametni” telefoni omogućuju nam da zabeležimo i sačuvamo svaku sekundu života kao foto-uspomenu, a zahvaljujući internetu one mogu da se vide bilo gde u svetu. Osim poze za fotografisanje, pre njihovog deljenja u etar veoma se vodi računa da se naznači mesto gde je ona nastala, što se često koristi kao motiv za razna nezvanična takmičenja na društvenim mrežama. Jedno od njih tiče se prirodnih lepota Srbije, kojih je naša zemlja puna. Ipak, na Instagramu se izdvojilo pet destinacija kao najpopularnije odnosno najatraktivnije za fotografisanje.
Vodopad Veliki Buk (Lisine)
Veliki Buk ili Lisine je vodopad u opštini Despotovac na istoku Srbije. Nalazi se na padinama planine Beljanica, na rečici Vrelu, desnoj pritoci Resave. Prema tipu nastanka spada u akumulacione vodopade, a u podnožju ima jezerce male dubine, okruženo bigrenim blokovima. Zajedno s izvorom rečice Vrelo je pod zaštitom države, kao spomenik prirode Vodopad Lisine. Sa visinom od 25 metara, ovaj prelepi slap je dugo smatran najvišim vodopadom u zemlji dok tokom devedesetih nisu otkriveni vodopadi na Staroj planini. U blizini Lisina je čudesna Resavska pećina, koja svojom raskošnom lepotom takođe doziva turiste.
Uvački meandri
Osim što se našao na listi najatraktivnijih mesta za fotografisanje, prema rezultatu ankete portala Telegraf, Uvac se smatra generalno najlepšom prirodnom lokacijom u Srbiji. Ovo remek delo prirode, nezvanično “kraljevstvo beloglavog supa”, zvanično – Specijalni rezervat i prirodno dobro od izuzetnog značaja, nalazi se u jugozapadnoj Srbiji između planina Zlatar, Murtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik. Mesto je gde ljubiteljima prirode zastaje dah od pogleda. Magično isklesani meandri, najveći kompleks pećina u zemlji, tri jezera (Zlatarsko, Uvačko i Radoinjsko), stanište beloglavog supa, retke vrste lešinara koji tamo obleće, netaknuta priroda… Sve to ga čini apsolutno savršenim mestom za uživanje, ali i pravljenje nestvarnih fotografija. Uvac je lokacija, koja se među prvima pomene kada se govori o turizmu Srbije. S razlogom se nalazi na naslovnicama domaćih kataloga i sajtova turističkih organizacija, ali i na stranim, svetski poznatim turističkim sajtovima kao što je Loneldž Planet.
Krupajsko vrelo
Krupajsko vrelo smešteno je u podnožju planine Beljanice (oko 35 km od Žagubice). Do vrela se ne stiže tako lako (verovatno zato opstaje netaknuto), ali se svakako vredi pomučiti da se stigne do njega, jer će vas dočekati prizor iz bajke. Boja vode Krupajskog vrela deluje nestvarno, kao da su se stopile najlepše nijanse zelene i plave boje dok cvrkut ptica, miris šume i bogato rastinje ovo mesto čine prosto nestvarnim. Takvu lepotu samo priroda može da napravi. Iako je površina Krupajskog vrela zaista očaravajuća, njegovu pravu tajnu su otkrili ronioci, spustivši se 123 metra u dubinu te ušli u pećinu…
Banjska stena
Banjska stena na Tari je jedan od najlepših i najpoznatijih vidikovaca u Srbiji, ali i veoma popularno mesto na društvenim mrežama. Zahvaljujući visini od 1.065 metara pruža se nezaboravan pogled na jezero Perućac, kanjon reke Drine i područje Osata u Bosni. Naziv vidikovca inače potiče od Banjskog vrela, sa stalnom temperaturom vode od 4 stepena, koje je izbijalo u njegovom podnožju. Ispod vidikovca, pruža se Banjsko točilo, sipar, koji se u 19. veku koristio za transport drveta. Točilo dugo oko 1.300 metara danas je obraslo rastinjem među kojim se nalazi veliki broj retkih biljnih vrsta karakterističnih za sipare.
Ovčarsko-kablarska klisura
Tamo gde planinski masivi Ovčar i Kablar zatvaraju vidik između čačanske i požeške kotline, Zapadna Morava svojim tokom usekla je bajkoviti predeo. Ova reka, nastala spajanjem Moravice i Đetinje, kroz klisuru formira meandre koji, uklješteni između strmih padina planina, vijugajući stvaraju predeo nestvarne lepote. Klisura se prostire 20 kilometara između ovih masiva, po kojima je i dobila ime. Ogrnuta u tajanstvene šume sa nezaboravnim pejzažima, još je lepša kad njeno nebo zapara orao ili kliktaj sivog sokola. Meandri, banja i 10 srednjovekovnih manastira deo su Ovčarsko-kablarske klisure, pa ne čudi što se ovaj predeo naziva i srpskom Svetom gorom.
