Gde god prođe vidi neki lep detalj ovekoveči ga objektivom fotoaparata. Sretne nekoga sa kim želi da popriča. Neumorna je i obilazi terene i upoznaje zemljake u Srbiji koju je napustila pre više od četiri decenije kao petnaestogodišnja devojčica. Otišla je davno, ali nije zaboravila ko je i odakle potiče.
Srbija u srcuDijaspora može mnogo, ali treba malo više da se ceni u Srbiji. U Srbiji kažu "vi ste otišli", ali neko je morao da ode jer nije imao posao ili iz nekog drugog razloga i to ne znači da mi manje volimo Srbiju nego neko ko živi ovde. Čak je možda volimo i više – kaže Dona. |
Dona je na Fejsbuku otvorila stranicu "Svetla Srbije" sa željom da poveže ljude koji ne žive u Srbiji da "nas malo bolje upoznaju, a mi da ne zaboravimo odakle smo došli".
– To je počelo sa nekoliko mojih prijatelja, a sada ta stranica ima skoro 2.300 članova. Volim fotografiju pa su mi prijatelji bili fotografi sa svih strana Srbije i tu sam našla i Lozničanku Oliveru Tanasić Prelević.
Inače, moja jedina ekskurzija bila je u osmom razredu baš u ovom kraju i tada sam posetila Tršić, Loznicu i Banju Koviljaču, tako da sam imala uspomene na ovaj kraj. Olivera me je obavestila o posledicama majskih poplava u Donjoj Trešnjici kod Malog Zvornika i da im je potrebna pomoć. Podelila je sa mnom fotografije iz Donje Trešnjice pa su ljudi na "Svetlu Srbije" počeli da prate šta se događa i poželeli da pomognu. Onda smo im poslali oko 1.000 dolara pomoći i kada sam videla šta su ti ljudi sve doživeli od poplave rešila sam da dođem u Donju Trešnicu. Posetila sam ih pre neki dan, odnela nešto novca, garderobe i školski pribor i baš su me lepo dočekali. Deca su mi recitovala i bilo je baš emotivno, oni su divni, taj kraj je mnogo lep, a mnogi i ne znaju da postoji – priča Dona o svojoj poseti malenom selu u malozvorničkoj opštini.
Dovela je dobrotaMi počinjemo da primećujemo sitnice koje vi ne primećujete. Naučimo tamo gde smo nešto što može da se primeni ovde, ali negativnost je uhvatila maha u Srbiji, a ako ljudi nisu pozitivni ništa ne vredi – kaže ova žena koju je dobrota dovela u Vukov zavičaj. |
Ljudi u Donjoj Trešnjici su joj ispričali o onome što su doživeli, kako je jedan potok iznenada postao "kao Sava" i napravio ogromnu štetu, a nju je impresioniralo njihovo držanje.
– Bez obzira na to šta su preživeli ti ljudi su mnogo pozitivni, veruju da će biti bolje, trude se da poprave kuće, da nastave život. Putujući Srbijom imam utisak da ta pozitiva nedostaje. Meni kažu "lako je vama, vi živite tamo, u Americi". Međutim postoje dve vrste sreće, ona finansijska i ona duševna, ako nemate obe, onda nema sreće. Meni je Srbija lepa kakva jeste, mislim da može da bude mnogo bolje, ali prvo nedostaje to da ljudi budu pozitivni – kaže ona.
Dona u Teksasu ima supruga, sina, kćerku, majku i tri sestre. Tamo je završila gimnaziju i fakultet. Srpski nije zaboravila i govori ga čisto kao da nikada nije napuštala okolinu Kuršumlije gde je rođena.
– Moja deca žive u Americi, tamo su rođeni i govore srpski. Trudim se da ne zaborave i neće zaboraviti svoj maternji jezik, ali velika je tuga što mnogi naši odu odavde, a deca im zaborave jezik, ko su i odakle su. Pokrenula sam "Svetla Srbije", to je tako malo, ali je toliko pozitivno i nadam da će prerasti u nešto veliko, da će ljudi iz Amerike, Australije, odakle god, da se uključe, a naša dijaspora je velika.
Tršić sve lepšiDona kaže da joj je današnji Tršić mnogo sređeniji i lepši od onoga koji je svojevremeno obišla. Planira da ubuduće deo odmora svake godine provede u njemu. |
