Episkop zvorničko-tuzlanski Fotije koji već godinama unazad molitvenim stihovima opisuje stvarnost i sve ključne događaje, objavio je novu pesmu povodom prvog dolaska srpskog patrijarha Porfirija u Crnu Goru i ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.
Vladika Fotije je u pesmi, osvrćući se na nemile scene na Cetinju poručio da se „svi čudom začudiše, kako mir pobedi rat“.
Član Svetog arhijerejskog sinoda SPC je izvrgao ruglu tvrdnje predsednika Crne Gore Mila Đukanovića o navodnom „helikopterskom desantu“ objasnivši da je to bio „desant mira“ i da su najviši crkveni velikodostojnici na Cetinje zapravo „došli kao sa nebesa“.
On je takođe istakao da veličanstveni sabora vernika u Podgoroci povodom dolaska patrijarha srpskog i ustoličenje Joanikija jedino može nadmaštiti vrćaćanje srušene kapele Petra Petrovića Njegova na Lovćenu, o čemu je govorio i novoustoličeni mitropolit crnogorsko-primorski.
Pesmu „Ustoličenje“, episkopa Fotika, uz njegov blagoslov,
prenosimo u celini.
Ustoličenje
U Podgorici mir,
na Cetinju rat,
ođe rekoše,
u Crnoj Gori,
niko nikom,
više neće
biti brat
Al’ desantom mira
ne bi tako, nego
dva brata
u Hristu,
novi Petar i Pavle,
Crnu Goru
oazom mira
učiniše
I svi se čudom
začudiše,
kako mir da
pobedi rat,
i to –
helikopterom,
dođe kao
sa nebesa,
Crnu Goru Rumijom
učinivši
Kod nas uvek
ima proroka
koji rekoše,
samo će svečanije
biti kada se
kapela na Lovćen
vrati, da bi nas
Njegoševe Luče
dotakle,
kako bi mogli
jedan drugog, kao
braću viđeti, i
sve srpske zemlje
nebu pod oblake
E, daj Bože da
tako bude,
a biće, kad dva
svetlosna stuba
narod na Lovćen
saberu,
kao nekada Mojsije,
što stari Izrailj
na goru Sinaj
izvede
A da ne bi
ustoličenja –
ništa,
Hristos bi
vezanih ruku
ostao,
Onaj Koji je
sve svetove
stvorio,
uzama bezbožnika
krstoliko svezan
Al’ ustoličenja bi,
pokazujući da se
Reč Božija
ne može svezati,
i Crna Gora
doživi tajnu
Vaskrsenja,
jer svima sa ruku
lanci spadoše
I sad, evo
slobode u Hristu,
pa ko je gladan,
tele je ugojeno,
a ko je žedan,
neka pristupi
i pije
Ustoličenje,
kruna Litija,
Porfirije i Joanikije
narod nebesima
uznevši,
pred moštima ih
Svetog Petra
“mir pobedi rat” Мало нам је културних радника, пуна их је Србија. Сад су и свети оци почели да се баве поезијом. Овај није први.
Мир нам је донео победу у Крајини на Косову…
Сачувај Боже ако може!!!