“Forin polisi” o Kosovu: “Srbija se ponovo igra vatrom”

youtube.com/Miloš Serbia

Izgleda da su čarke sa Kosovom, rukovanje sa Moskvom i trvenje sa Briselom postali normalnost za Beograd, ukazuje “Forin polisi” u svojoj analizi.

Kada su prošle nedelje porasle tenzije između Beograda i Prištine, strah od ozbiljnog nasilja podstakao je snažan odgovor mirovne misije koju predvodi NATO na Kosovu.

“Misija (Kosovskih snaga) predvođena NATO pažljivo prati i spremna je da interveniše ako stabilnost bude ugrožena“, navedeno je u saopštenju.

Najnoviji spor nastao je, pojašnjava “Forin polisi”, oko recipročnih mera koje je Kosovo najavilo u vezi sa registarskim tablicama i ličnim kartama, potezi koje Srbija i etnički Srbi koji žive na Kosovu smatraju provokacijom jer ne priznaju suverenitet Kosova.

Situacija se smirila početkom nedelje posle intervencije Džefrija Hovenijera, američkog ambasadora na Kosovu, koji je uspešno lobirao da Priština odloži mere za 30 dana kako bi se otklonili nesporazumi.

Ali, incident je izazvao uzbunu u zapadnim prestonicama, koje su osetljive na pretnje regionalnim nasiljem nakon ruske invazije na susednu Ukrajinu krajem februara.

Oštra Vučićeva retorika takođe je, ukazuju, ponovo skrenuo pažnju na zanimljiv stav Srbije o ratu u Rusiji.

U svom obraćanju u nedelju, srpski lider je optužio Kosovo da koristi tešku situaciju u Ukrajini da zadovolji svoje interese, upoređujući sebe sa lažnom verzijom ruskog predsednika Putina i kosovskog lidera sa manjom verzijom ukrajinskog Zelenskog.

“Od početka Putinove invazije, Vučić je gazio tanku liniju između podrške zapadnoj osudi vojne agresije Moskve u Ukrajini i obezbeđivanja da odnosi Srbije sa Kremljom ostanu netaknuti”.

Srbija i Belorusija su jedine dve evropske zemlje koje nisu uvele sankcije Rusiji, ukazuje “Forin polisi”, dodajući da je takođe i Mađarska dala sve od sebe da omete svaki odgovor Evropske unije na rat Rusije u Ukrajini.

Pored toga, ističu, Beograd je udvostručio broj direktnih letova za Rusiju uprkos zabrani EU na ruske avione. Na gnev zapadnih lidera, Vučić je u maju potpisao ugovor za još tri godine ruskog gasa, što je dogovor sklopljen telefonom direktno sa Putinom. S druge strane, Beograd je istakao da Srbija podržava suverenitet Ukrajine.

Izgleda da su čarke sa Kosovom, rukovanje sa Moskvom i trvenje sa Briselom postali normala za Beograd, ukazuje “Forin polisi” u svojoj analizi.

Ali, deo odgovora Srbije je takođe ukorenjen u istoriji, navodi se u tekstu. “Srbija je pre Prvog svetskog rata bila toliko u orbiti Moskve da je postala direktan uzrok rata između Ruskog, Austrougarskog i Nemačkog carstva. Tokom Hladnog rata, Jugoslavija kojom je dominirala Srbija igrala je ogromnu geopolitičku ulogu – onu koja je nestala zajedno sa Jugoslavijom početkom 1990-ih. Ali sećanja nisu”.

Sada se čini da je Rusija ponovo angažovana. Moskva je u nedelju zauzela tvrd stav prema regionalnim tenzijama, pozivajući Prištinu da “prestane sa provokacijama i poštuje prava Srba na Kosovu”. Nedeljni alarm je bio podsetnik Brisela da srpsko priznanje Kosova ostaje daleka perspektiva i da “crna ruka” Rusije u regionu nije nestala.

“Ali kako Vučić pokušava da hoda po diplomatskom konopcu, to služi i kao podsetnik da se ponekad, ma koliko bio veliki stub za balansiranje, dešavaju padovi”, zaključuje “Forin polisi”.