Borivoje Krekulović, dugogodišnji dopisnik više srpskih medija iz Švajcarske, ovih dana je promovisao kapitalnu monografiju “Srpski folklor i aktivnosti dijaspore u Švajcarskoj” u kojoj su predstavljene sve aktivnosti srpske zajednice u toj zemlji.
Monografija detaljno obuhvata prethodnih 16 godina rada srpskih kulturno-umetničkih društava u Švajcarskoj, ali su predočene i ranije aktivnosti srpske zajednice u naporu da se i u tuđini sačuvaju identitet, kultura i običaji.
Svečana promocija monografije održana je u dvorištu Muzeja “Hajduk Veljko” u Negotinu, a prema rečima etnologa i antropologa Emila Petrovića, višeg kustosa Muzeja Krajine, ova knjiga je vredan istorijski dokument u kojoj su zabeležene aktivnosti srpskih klubova i folklornih ansambala u dijaspori, ali i škola u kojima se predaju srpski jezik i književnost, kao i hramova SPC koji su takođe značajno uporište za očuvanje srpske nematerijalne baštine.
– Više od pola veka sam u dijaspori, najpre u Austriji, a zatim, od 1985. godine i u Švajcarskoj. Godinama sam radio i kao dopisnik više srpskih redakcija, pa sam brižljivo skupljao i arhivirao pisanu građu i fotografije sa brojnih događaja. Nažalost, u monografiji nisu mogle da se nađu sve aktivnosti srpske zajednice u Švajcarskoj jer bi za to trebalo najmanje još tri ovakve knjige, ali sam pokušao da u hronološkom smislu predočim ključne događaje – objašnjava Krekulović.
Prema njegovim rečima srpski folklor u Švajcarskoj ima bogatu i uspešnu tradiciju koja je počela 1968. godine u Bazelu.
– Tada je osnovan KUD “Dobrosav Radovanović Kikac”, danas najstarije kulturno-umetničko društvo u Švajcarskoj. Sa raspadom SFRJ, kada se i većina jugoslovenskih klubova raspala, Srbi su samoinicijativno počeli da osnivaju klubove kako bi nastavili da, prevashodno kroz folklor, a zatim i sport čuvaju i jačaju našu zajednicu – priča autor.
Ističe da su počeci bili veoma teški, ali da je upornošću i roditelja, ali i njihove dece stvarana baza da udruženja naših ljudi u Švajcarskoj danas budu među najcenjenijima u Evropi.
– Osnivanje folklornih društava je mahom krenulo po Dopunskim školama na srpskom jeziku. Prve probe su bile u učionicama, pa u školskim fiskulturnim salama. Nošnje su u to vreme roditelji sami šili. Kasnije kad su društva ojačala, donosili su ih iz matice i sa prostora gde živi srpski narod. Danas mnogima izgleda smešno ili neverovatno, ali prve koreografije su se igrale uz muziku sa kasetofona, a zatim CD-a – podseća Krekulović i najavljuje da će uskoro monografija biti predstavljena u više gradova Švajcarske.
Nošnje i smotre
– Većina društava sada ima najmanje po deset i više kompleta nošnji i to mahom originalnih, za osam do 12 parova. Istovremeno, danas najveća društva imaju svoje prostorije, škole folklora, održavaju godišnje koncerte, organizuju razne folklorne večeri i imaju više ansambala u zavisnosti od starosnog doba folkloraša. Danas su tradicionalne smotre za prve i dečje ansamble, kao i takmičenja za Evropsku smotru srpskog folklora u rangu najboljih i najposećenijih kulturnih događaja – ponosno ističe Krekulović.
Zahvalnost “Vestima”
– Veliku zahvalnost dugujem SKK “Sveti Nikola” iz Herisaua i “Vestima”, a ovaj projekat je pomogla i Uprava za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu MSP Srbije. U knjizi, na 454 stranice, hronološki sam prezentovao sve događaje srpske zajednice u prethodnih 16 godina, ali i podsetio na sve one ljude koji su dali svoj ogroman doprinos razvoju srpske zajednice u Švajcarskoj – ističe Krekulović.
