Jedan od stubova uspešnosti ansambla svakako je koreograf Mile Perić, koji je u ovom društvu neprekidno više od dve decenije, odnosno od 1988. godine, kada je sa suprugom Olgicom i sinovima Nenadom i Predragom iz Zaječara došao u Kanadu.
|
Timočka krajina zauvek u srcu
Perić je postavio na scenu veliki broj koreografija, ali su mu, kako sam kaže, najdraže igre i pesme iz Timočke krajine. – To me podseća na moj zavičaj, gde sam odrastao – kaže Perić. – Rođen sam 22. decembra u selu Brusnik, gde sam u crkvi Svih svetih i kršten. Folklor igram od malih nogu, a igrao sam u ansamblu "Hajduk Veljko" u Negotinu. Najviše sam naučio od po stažu starijih igrača, koji su već bili u poznim godinama, a koreografijom sam počeo da se bavim 1971. kao vojnik u kasarni u Bijeljini. |
Mile Perić je prvim igračkim koracima učio mlade Srbe u Misisagi, Torontu, Londonu, Hamiltonu i Vinipegu, ali je najveći pečat uspešnog rada ostavio radeći u Folklornom ansamblu "Gavrilo Princip" u Vaterlou, koji danas ima 110 članova svrstanih u pet ansambala, a raspolaže sa 17 koreografija.
– Rado se sećam početaka u Vaterlou – kaže za "Vesti" Mile Perić. – Bilo je to veoma teško vreme za koreografe, teško smo obezbeđivali muziku jer tada nije bilo žive "svirke", ali je bilo puno elana, požrtvovanosti i želje za uspehom. U to vreme u Ontariju su delovala samo četiri koreografa – Mile Jovanović, koji je učio mlade u ansamblu "Oplenac" u Misisagi, Mile Ocokoljić u "Oplencu" pri crkvi Svetog Save u Torontu, Đorđe Lukić pri crkvi Svetog Nikole na Barton ulici u Hamiltonu i ja.
|
U Kanadu iz radoznalosti
Kada sam 1988. sa suprugom Olgicom i sinovima Nenadom i Predragom, na poziv starije sestre koje je već bila ovde, došao u Kanadu, bilo je to više iz radoznalosti i da deca nauče engleski, pa da se vratimo… Ali, evo danas smo još tu, ali se svojoj Timočkoj krajini uvek vraćam učeći mlade Srbe da igraju naše prelepe igre i da pevaju naše prelepe narodne pesme. |
Da radim u Vaterlou, angažovao me je Anđelko Krajišnik, koji je tada bio glavni čovek za folklor u ovom gradu. A sećam se da su veoma aktivni bili Ljuban Tesla i pokojni Milan Kurteš.
Za protekli dvadeset i kusur godina, koliko radi sa mladima u Vaterlou, Mile Perić je izveo brojne generacije srpskih folklorista, a u najdražoj uspomeni ostaće mu turneja po Srbiji 1993. godine.
– Bila je to ratna godina, a Folklorni ansambl "Gavrilo Princip" iz Vaterloa bio je prvi koji je u to vreme gostovao u Srbiji – kaže Mile Perić.
– Nastupili smo u Sokobanji, Zaječaru, Negotinu, Guči, na Zlatiboru, učestvovali smo na poselu na Kalemegdanu, a tri puta smo bili gosti na sva tri kanala Radio-televizije Srbije. U trajnom sećanju svakako da će mi ostati i naša gostovanja u gradovima severne Amerike, Čikagu, Njujorku, Klivlendu, Milvokiju, Montrealu, Otavi… Ali, gostovanje u Srbiji je neuporedivo i ono ima posebno mesto u mom srcu.
Šta za Vas znači folklorna igra i na koji način svoje znanje prenosite na mlade ljude, željne srpske igre, ovde, u velikom belom svetu? – Folklor za mene znači mnogo, on je ušao u svaku poru mog života – kaže Mile Perić.
– To je naše neizmerno blago i nesebično ga treba prenositi na mlađe naraštaje. U ovom poslu nema audicije. Da bi igrala samo deca koja imaju talenta, moj je posao da svako dete koje želi naučim da igra i u tome evo godinama uspevam, što me čini izuzetno srećnim čovekom.
