Naš glavni cilj, moja zvezda vodilja jeste jedinstvo čitave srpske zajednice u Sloveniji i to ne samo onih Srba koji se okupljaju oko kulturno-umetničkih društava. To će u dobroj meri omogućiti dobijanje statusa nacionalne manjine, šta Srbi zaslužuju, jer su tamo od XV veka. To će pomoći svakom Srbinu koji živi i radi u Sloveniji, a biće i podstrek srpskim savezima u drugim državama da urade isto. Uprkos mnogim pritiscima, među kojima je i aktuelna pandemija, na dobrom smo putu da postignemo cilj, kaže za “Vesti” mr Vladimir Kokanović, koji je od sredine oktobra na mestu predsednika Saveza Srba Slovenije (SSS), krovne organizacije srpskih KUD-ova u toj zemlji.
Kokanović ističe da je korona sve poremetila, ali da oni nastavljaju da planiraju.
– Ova situacija, koliko god strašna bila, naterala nas je da više razgovaramo, da se bolje upoznamo. Ljudi se oslobađaju, daju predloge, definišemo projekte, koje ćemo, ako Bog da, realizovati sledeće godine. Posebno me raduje da vidim da niko nije odustao od naše stvari, očuvanja srpske tradicije van matice – pun entuzijazma kaže naš sagovornik.
Grad duhova
Kojim dobrom ste u Beogradu?
– Na odmoru sam, a uželeo sam se da vidim roditelje i Beograd. Naravno, prvo sam se testirao, budući da dolazim iz žarišta, mada sad nije uopšte dobra situacija ni kod vas.
Kakva je situacija u Ljubljani?
– Alarmantna, toliko da se iz opštine u opštinu može samo uz posebnu dozvolu. Rade samo prehrambene prodavnice, benzinske pumpe i apoteke. Sve je zatvoreno, pa me Ljubljana pomalo podseća na grad duhova. Narod je prilično preplašen jer je skoro 3.000 zaraženih na dnevnom nivou što je mnogo za malu zemlju poput Slovenije. Neko kaže da je zdravstveni sistem pred kolapsom, ali se nadam da ipak neće doći do toga.
Kako tokom pandemije funkcionišu srpski KUD-ovi u Sloveniji?
– Trenutno su potpuno zabranjena okupljanja više od pet ljudi, ali bitno je da se komunikacija održava, da imaju teorijske časove. Folklor nije igra jednog čoveka, teško je da je igra sam, a probe mnogo nedostaju članovima. Mnogima je to ventil, svakako nešto čemu se pristupa iz čiste ljubavi. Da ne pričam o pozitivnoj energiji i emociji koja inače postoji u tim društvima, a pogotovo kad si daleko od svojih i svoje zemlje.
Koliko ih je prišlo SSS?
– Slovenija je mala zemlja, ali može da se ponosi velikim brojem srpskih KUD-ova sa dugom tradicijom. Nisu nam prišla sva društva, u okviru Saveza je njih 14. Ostvarujemo kontakt i sa ostalima i već nas prepoznaju kao referentnu srpsku organizaciju u Sloveniji. Radimo na tome da se jače povežimo, a s ponosom mogu da kažem da su nam pristigle prijave za prijem novih društava u Savez.
Jedan ste od osnivača SSS (jun 2019), a nedavno ste jednoglasno izabrani za predsednika na vanrednoj skupštini. Da li je bilo propusta u radu prethodnog rukovodstva?
– Uvek se može reći da nešto može biti bolje. Sednica nije održana samo da bi se izabralo rukovodstvo već da bismo se prilagodili novim potrebama srpske zajednice, a i Savez se proširio te ga je trebalo postaviti na jače temelje. Videli smo da se neke stvari moraju menjati i to smo sproveli u delo, a ja sam prepoznat kao neko ko sve to može da iznese. Izmenili smo Statut i čitavu organizacionu šemu kako bismo sva društva uključili u rad Saveza. Sada imamo Predsedništvo, kao operativno telo, koje o svom radu obaveštava Izvršni odbor u kojem je po jedan predstavnik svakog KUD-a, člana SSS. Time je komunikacija sa članstvom podignuta na viši nivo.
Časovi jezika i istorije
Kako napreduje projekat uvođenja srpskog jezika kao dopunske nastave u slovenačkim osnovnim školama?
– Osam nastavnika od oktobra drži onlajn časove za nešto više od 800 đaka u 60 grupa. Uskoro će se uključiti i ostali prijavljeni (oko 650). Reakcije su fantastične! Deca se i dalje prijavljuju, što me posebno raduje jer vidim da žele da uče srpski jezik i srpsku istoriju. Ako bude potrebe, angažovaćemo honorarno još nastavnika. Počeli smo da pravimo plan za narednu generaciju, sa čim bi u realizaciju trebalo da krenemo već u januaru. Kakva je situacija, nemoguće je išta predvideti, ali mi radimo kao da će sve ići redovnim tokom.
Šta se dešava sa Svesrpskim saborom?
– Biće realizovan do kraja godine. Naš godišnji projekat Svesrpski sabor ima za cilj promociju srpskih KUD-ova u Sloveniji i srpske istorije, kulture i tradicije kroz raznovrsne sadržaje. Eminentni stručnjaci će o etnomuzikologiji i srpskoj igri edukovati sve zainteresovane, ne samo KUD-ove. Neki sadržaji biće organizovani onlajn kroz radionice i seminare, dok će određeni programi, ipak, biti organizovani uživo, o čemu ćemo blagovremeno obaveštavati na našem sajtu. Imamo mnogo projekata u planu, koji čekaju da korona popusti.
Kakva je saradnja sa srodnim organizacijama u okruženju?
– Imamo odličnu saradnju sa savezima Srba u Italiji i Francuskoj i Miholjskim zborom iz Crne Gore, s kojima smo sproveli nekoliko humanitarnih akcija. Tu su i savezi iz Austrije i Švajcarske kao i humanitarna organizacija Odbor za KiM iz Banjaluke. Pomenuo bih izuzetnu saradnju s organima Republike Srbije, našom maticom, i s Republikom Srpskom. Izdvojio bih SPC, koja okuplja veliki broj Srba vernika i koja je podržala našu ideju o dopunskim srpskim časovima i mnogo nam pomogla u širenju te priče među parohijanima. Crkva je prikupila veliki broj prijava, a to je samo jedan od primera naše odlične saradnje.
Podrška Beograda
Kako je prošla akcija Podrži heroje (medicinare), koju su “Vesti” svojevremeno najavile?
– Upravo tu akciju smo organizovali zajedno sa pomenutim srpskim savezima i to u prvom naletu pandemije kad je sve bilo nepoznanica oko novog virusa, a medicinski materijal nije bio toliko dostupan osoblju. Osim da im pomognemo, želeli smo da pošaljemo poruku da najveći teret nose upravo svi medicinski radnici, ne samo lekari. Brzo smo se organizovali i krenuli u realizaciju, a imali smo i podršku medija, na čemu se i “Vestima” zahvaljujem. Bila je to uspešna akcija na koju smo ponosni, odličan primer šta sve možemo da uradimo kad smo ujedinjeni oko dobre ideje.
I dalje se ne zna tačan broj Srba u Sloveniji, ali ne odustajete od statusa nacionalne manjine?
– Teško je reći koliko zaista ima Srba u Sloveniji, pogotovo poslednjih godina kada je veliki broj pristigao “na rad”. Sasvim sigurno nas je više od 100.000 i ako ne najveća, jedna smo od najvećih etničkih zajednica. I dalje nemamo status nacionalne manjine poput Italijana i Mađara. Država Slovenija tvrdi da samo zajednice koje su tamo dugo nastanjene mogu da dobiju taj status. Po tome ga Srbi zaslužuju jer postoje zvanični podaci koji govore da Srbi, samo u Beloj Krajini, žive od XV
veka.
Zašto država Slovenija ignoriše te argumente, a imamo dobre odnose sa njom?
– Možemo samo da nagađamo. Pretpostavljamo da maloj državi nije u interesu da vrlo brojnoj etničkoj zajednici da legitimitet. To je, ipak, stvar političke volje. Ono što možemo je da radimo na tome da se činjenice što dalje čuju i zato ćemo organizovati predavanja na tu temu. Borićemo se da dobijemo što bolje uslove, iako ti uslovi i sada nisu loši. Vidite kakav pritisak trpe Srbi u Crnoj Gori. Mi nemamo probleme tog tipa, ali to svakako ne znači da ćemo odustati od želje da Srbi dobiju status nacionalne manjine, zašta imaju političku podršku matice. Ostaje cilj da povežemo sve Srbe, okupimo srpski korpus u Sloveniji, koji nije mali.
Posebna emocija prema matici
Sada ste u tesnoj vezi sa KUD-ovima. Da li ste nekada trenirali folklor?
– Veoma kratko, kao mali. Trenirao sam vaterpolo i bio juniorski reprezentativac tada SCG, na šta sam veoma ponosan. Trenirao sam i džudo, treniram ga i dan-danas, ostalo mi je da položim za crni pojas. Mislim da je folklor veoma bitan za razvoj deteta, a znam i mnoge džudiste koji zbog koordinacije idu na folklor
Otkud magistar ekonomije i sportista u SSS?
– Kada čovek ode u dijasporu, javlja se posebna emocija prema matici i želja da budeš u kontaktu sa “svojim ljudima”. Okupljanje sa svojima se podrazumeva, ali ne kao obaveza već kao zadovoljstvo. Definisali smo niz problema srpske zajednice, a jedan od najvećih bio je taj što nismo jedinstveni, nismo pod jednom “kapom” iako je bilo ranije pokušaja. Tako smo odlučili da formiramo SSS kao krovnu organizaciju.
Servis građanima
SSS prvenstveno povezuje srpske KUD-ove, ali ste otišli dalje s ovim projektom.
– Naš generalni sekretar ima čitav tim ljudi, koji se bave administrativno-finansijskim, ali i pravnim pitanjima. Pravni tim nam je izuzetno bitan budući da nam stižu brojna pitanja pravne prirode, iz Slovenije, ali i iz Srbije, tipa šta sve treba za dobijanje vize, koja dokumenta za prelazak granice, kako rade upravne jedinice… Sada smo svojevrstan servis građanima, koji je prirodno nastao jer su nam se ljudi i ranije javljali sa sličnim pitanjima. Mi ih preusmerimo dalje na naše ljude i tako dođu do odgovora. To je primer kako SSS spaja našu zajednicu na raznim nivoima.
Povezivanje sa decom s Kosova
Da li je u planu novo putovanje dece u Srbiju kakvo ste organizovali prošlog leta?
-To je bio prvi projekat realizovan odmah po osnivanju Saveza. Autobus pun naših mališana iz Slovenije dovezli smo prošlo leto u Beograd pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Obišli su brojne znamenitosti u prestonici i okolini. Njihovo oduševljenje ne mogu da vam opišem rečima. Postoji ideja da to ponovimo, ali sve zavisi od pandemije.
Kojem projektu se posebno radujete?
– Želja nam je da sada bar jedan autobus dece iz Srbije i iz srpskih enklava na Kosovu dođe na slovenačko primorje. Želimo da deci u kosovskim enklavama pošaljemo poruku da nisu sami i da na njih mislimo. Projekat je suštinski pripremljen, čekamo da se stvore uslovi za realizaciju.
Kazniti krvnike, slaviti heroje
Mislite li da je pravda dostižna u pogledu Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija?
– Više nije tajna kakva su zlodela dole počinjena nad srpskim narodom. Iako spora, verujem da pravda jeste dostižna, a videćemo kako će dalje ići proces. Želim da verujem da će pravda biti sprovedena za mog života. Važno je da čitav svet zna za zlodele nad Srbima kao i za srpske heroje poput onih sa Košara i Paštrika. To je nešto što treba promovisati u dijaspori i pričati našoj deci, da se heroji ne zaborave.
Živeo u pola SFRJ
Vladimir Kokanović je rođen u Zagrebu, a odrastao je i školovao se u Beogradu. Studirao je bankarsto (finansijske analize), magistrirao ekonomiju, a od 2016. živi u Ljubljani zbog posla (radi za jednu multinacionalnu firmu).
