Za razliku od "prvog izdanja" gde glavni junaci, u želji da se otisnu iz Beograda i Srbije i osvoje svetski filmski vrh rizikuju živote grabeći ka zamišljenom cilju i ne primećujući koliko su njihovi filmski bogovi u takozvanom velikom svetu brutalni i bezobzirni, za "drugo izdanje" "Foliranata" bila bi dovoljna aktuelna politička scena u Srbiji.
Njeni akteri takođe grabe ka zamišljenom cilju, članstvu u Evropskoj uniji, bez obzira na to koliko su brutalno jasni i bezobzirni uslovi Brisela, Berlina i Vašingtona.
– Apsolutno znam da ćemo se naći pred izborom: ili Kosovo ili Evropa. Brisel će nas suočiti sa priznavanjem Kosova i na to moramo da budemo spremni. O tome što pre treba da postignemo nacionalni konsenzus i vreme je da o tome razgovaram sa premijerom Vučićem – nedavno je obnarodovao preko medija šef države Tomislav Nikolić svoju zabrinutost za budućnost Srbije. I još je dodao kako u takvoj vlasti, onoj koja bi priznala Kosovo, on sigurno ne bi više učestvovao jer mu se skoro pa gade svi koji računaju koliko će evra dobiti ako se odreknu srca Srbije.
Na pitanje da li očekuje da bi Vlada Srbije u slučaju da on napusti kormilo države krenula za njim, Nikolić je odgovorio da Vlada ne mora da ga sledi, ali da od nje očekuje da bi "pošla za svojim ustavom, interesima, raspoloženjem građana, čašću i moralom".
Pragmatični šef srpske diplomatije Ivica Dačić, međutim, nije baš voljan da se drži Ustava Srbije kao pijan plota.
– Srbiju niko ne uslovljava da odmah menja Ustav nakon otvaranja poglavlja 35, ali bi bilo dobro da promeni najviši državni akt pred ulazak u Evropsku uniju – smatra Dačić i nastavlja da ubeđuje građane kako niko od Srbije ne traži promenu Ustava i brisanje Preambule o Kosovu, čime bi se faktički Prištini priznala državnost.
Njemu nije teško da svaki put kada ga neko pita ponovi: "Razni predstavnici EU imaju jasan stav o Kosovu i oni govore da Kosovo treba što pre da se prizna, ali zvaničnog zahteva nije bilo." Dok zvanični zahtev ne stigne, Dačić nema dilemu da li Vlada i predsednik države različito čitaju stvarnost – čitaju je isto, samo neki foliraju.
Uostalom, zar Vučićeva vlada već odavno nije prekršila predizborna obećanja cementirajući Briselskim sporazumom granicu prema Kosmetu?! I zar u tom cementiranju nije učestvovao i Tomislav Nikolić, isti ovaj predsednik države koji se sada prenemaže vežbajući moralne principe i prepuštajući građanima da (pr)ocene o čemu se radi – o puštanju probnog balona za predstojeći završni udarac na otimanje Kosova ili za promenu kursa u odnosu na EU.
A sudeći po odluci Ustavnog suda Srbije koji je odbio da se izjašnjava o Briselskom sporazumu, ocenjujući ga kao politički a ne pravni akt, promene tog kursa neće biti. Za to se pobrinuo premijer Vučić čiji je ministar, onaj zadužen za pravosuđe, odavno sugerisao poželjnu odluku najviše sudske instance u Srbiji, onu u kojoj će se ta institucija proglasiti nenadležnom za to prevažno državno pitanje. Na tom planu ni Tomislav Nikolić nije nevin. Zar nije on bio taj koji je svojevremeno, kad je zatraženo mišljenje o Briselskom sporazumu, apelovao na Sud da "zastane sa ocenom ustavnosti"?!
Za nevernike, one koji misle da se predsednik Vlade i predsednik Republike drže različitih kurseva i forsiraju različite puteve, pobrinuli su se marketinški meštri. Oni su prošlog petka "spojili" Vučića i Nikolića u Obrenovcu, dali im 37 ključeva da ih, uz bliceve TV kamera i fotoaparta svečano podele porodicima čije su kuće proletos porušene u poplavi, a nove izgrađene uz pomoć donacija Kuvajta i Emirata. Bilo je tu svega – opuštenog razgovora, dosetki, smeha.
I foliranja!
