Nalazimo se u danima kada se prave različiti bilansi, pa i pripadnici srpskog rasejanja sve češće podvlače crtu ispod onoga što se zove – briga matice. I sudeći po mišljenjima onih, koji bi se mogli nazvati slučajnim uzorkom, više je nego primetna razočaranost naših ljudi širom sveta onim što im se događa.
"Nismo toliko razočarani samo odnosom prema našem iseljeništvu, koliko stavom srpskih zvaničnika prema državnim i nacionalnim interesima", izjavila je jedna od sagovornica "Vesti", proširujući tako možda najdobronamerniju optužnicu koju zvanična Srbija može uopšte da dobije. Pogotovu što u samoj Srbiji vlada apatija, kao da je serija poteza zvaničnih vlasti poslednjih godina na očiglednoj denacionalizaciji, uspavala kompletno stanovništvo.
Brižno nezadovoljstvo u srpskim zajednicama širom sveta je posledica sve ubedljivijeg utiska da u Srbiji, među najodgovornijim ljudima, nema iskrene političke volje da zagranični Srbi postanu integralni deo matice. Da dobiju mesto koje im pripada i tako, s obzirom na kvalitet, do sada postignuto i nebrojeno puta iskazanu ljubav i privrženost, postanu velika prednost i unutrašnja snaga, koja bi Srbima, ma gde živeli, makar i delimično povratila poljuljano nacionalno samopouzdanje. Koja bi ozbiljna država oklevala da osmišljeno prigrli više od 5.000 stručnjaka srpskog porekla sa akademskim titulama na univerzitetima širom sveta, koliko ih nezvanično ima?
Oduševljenost šefa državne kase prosečnim godišnjim prilivom od oko 4,5 milijardi dolara naših ljudi iz sveta, prema zvaničnim pokazateljima, službena Srbija je potvrdila, recimo, osnivanjem ministarstva sa minornim nadležnostima i još minornijim budžetom, Zakonom o dijaspori koji je još jedno mrtvo slovo na papiru i mnogim drugim kozmetičkim merama.
Praktično pitanje služenja vojnog roka momaka iz dijaspore, koje već decenijama proizvodi veliku nacionalnu štetu i razumljivu zabrinutost njihovih najbližih, rešava se već godinama sa neobjašnjivom zadrškom. Samo u Nemačkoj, govore podaci tamošnjeg Saveznog zavoda za statistiku iz Visbadena, godišnje se iz srpskog državljanstva ispiše između 9.000 – 12.000 mladića.
Ovih dana, kada naši ljudi počnu da stižu među svoje u Srbiju, dočekaće ih nova obećanja ovim i drugim praktičnim povodima, zvaničnici različitih nivoa vlasti obećavaće sve, samo da ostave neki evro i otvore neki pogon, a i jednima i drugima je jasno, pre no što se i sretnu da je reč o – foliranju dijaspore.
Srbija nema izgrađenu, osmišljenu politiku prema svojim iseljenicima, a oni postajući svesni toga lagano se osamljuju, okreću svojim problemima i pate – toliko da dobrovoljno pristaju na foliranje, jednom ili dva puta godišnje kada stignu u stari kraj.