Stručnjaci sa Univerziteta Kembridž navode da je oko 676.000 smrtnih slučajeva svake godine posledica neaktivnosti, u poređenju sa 337.000 koji su rezultat gojaznosti.
Oni su zaključili da bi društvo imalo veliku korist ako bi ljudi brzo hodali najmanje 20 minuta dnevno, preneo je BBC.
Stručnjaci naglašavaju da je fizička aktivnost korisna za sve ljude, bez obzira na njihovu težinu, te da gojaznost i neaktivnost često idu ruku pod ruku.
Utvrđeno je da su mršaviji ljudi izloženi većem zdravstvenom riziku ako su neaktivni, nego gojazna lica koja su fizički aktivna.
Studija je objavljena u "Američkom žurnalu kliničke ishrane".
Istraživači su nadgledali 334.161 osobu u Evropi u periodu od 12 godina i beležili podatke o fizičkim aktivnostima, obimu struka i smrtnim slučajevima.
"Najveći rizik od prevremene smrti je kod neaktivnih lica, bez obzira da li je reč o licima sa normalnom težinom, prekomernom težinom i gojaznošću", rekao je jedan od istraživača, profesor Ulf Ekelund.
On je rekao da bi eliminisanjem neaktivnosti u Evropi stopa smrtnosti opala za skoro 7,5 odsto, a eliminisanjem gojaznosti za samo 3,6 odsto.
"Ne mislim da treba da odlučujemo između jednog ili drugog. Treba da težimo i smanjenju gojaznosti, ali smatram da fizičku aktivnost treba prepoznati kao veoma važnu strategiju u zaštiti javnog zdravlja", rekao je Ekelund.
