Viši naučni saradnik Instituta za fiziku dr Marko Vojinović dao je savete kako se zaštititi od udara groma. On kaže da kad počne grmljavina prvo treba da uradimo dve stvari.
Dr Voinović je objasnio kako se računa daljina groma ali i koje greške mogu biti kobne tokom oluje. Upozorio je da se mnogi vode ne činjenicama već “urbanim legendama”, što može biti opasno.
Brojimo sekunde od bljeska
Na pitanje šta prvo da uradimo kad počne da grmi, dr Vojinović kaže da moramo da uradimo dve osnovne stvari – da procenimo koliko daleko udaraju munje i da se prema tome sklonimo.
– Dve stvari su osnovne, prva je da procenimo koliko je grmljavina daleko. Ako je dovoljno blizu, treba se skloniti u zatvoren prostor, u auto, zgradu, kuću… Procenićete na osnovu razlike između vremena pojavljivanja bljeska i zvuka grmljavine. Brojimo sekunde od bljeska, i ako prođe više od tri-četiri sekunde, onda je grmljavina daleko. Ako je proteklo manje, onda je blizu – kaže on.
On je dodao da u slučaju da nismo sigurni koliko je daleko udarila munja ili je ne vidimo, svakako uđemo u zatvoren prostor.
– Može i to da se desi i onda teško može da se proceni rastojanje, moramo da je vidimo. Ako se plašimo, najbolje je ući u zatvoren prostor – rekao je dr Vojinović.
Čučanje je “urbana legenda”
Na pitanje da li je istinita priča da čučanje smanjuje šanse za udar groma i da li se moramo otarasiti nekih predmeta, Vojinović kaže da je čučanje “urbana legenda”.
– Čučanje je jedna urbana legenda, ne pravi neku razliku da li ste čučnuli ili i dalje stojite, ležite… Svi metalni predmeti potencijalno privlače grom, da kažemo, električno pražnjenje iz atmosfere i bilo kakav metalni predmet indukuje naelektrisanje suprotnog pola i time ga privlači. Tako da je pametno otarasiti se metalnih predmeta koje imamo kod sebe, a u to spada i mobilni telefon – kazao je on.
On je objasnio i da boja munje zavisi od toga do koje temperature se usijao vazduh. Najtoplije su svetloplave, karakteristične nijanse, ali svaki grom je podjednako smrtonosan ako je dovoljno blizu.
– Do tragičnih ishoda retko dovodi direktan pogodak u osobu, grom udari blizu. I kada udari u zemlju, u bilo koji predmet, okolina mesta udara se naelektriše. Ljudi beže, potrče a elektricitet želi da ide najkraćim putem, kroz najbolji provodnik. I onda kroz naelektrisano tlo, kroz noge, doživimo strujni udar. Ako stojimo na jednom mestu, to se neće dogoditi – zaključuje Vojinović.
