Finci ponovo razmatraju svoju vojnu neutralnost – i strepe da i predsednik Rusije Vladimir Putin takođe o tome razmišlja. U vreme novih geopolitičkih tenzija, ekipa DW bila je graničnom prelazu Valima.
Koju granicu Kremlj neće prekoračiti? U to više niko nije siguran, pa čak ni država poput Finske, koja ima mnogo iskustva u tumačenju ruskih signala.
Pritom je granica između Finske i Rusije duga čak 1.300 kilometara i najduža je u Evropskoj uniji. Od kraja Drugog svetskog rata tu je vladao mir, ali sada kada je Rusija napala suverenog suseda, Fincima više nije svejedno.
Na graničnom prelazu Valima, koji je najbliži Helsinkiju, situacija je od početka invazije na Ukrajinu mirna – izuzev malog broja ukrajinskih i ruskih izbeglica koje beže od konflikta, kaže kapetan granične policije Jusi Pekala.
Potrebno je biti na oprezu
– Spremni smo naravno i spremamo se za razne situacije. Ne bih rekao da smo alarmirani, ali sve promene se uglavnom najpre osećaju na granici – kaže Pekala za DW.
Promene nisu dobrodošle u Finskoj, tamo se decenijama radi na održavanju delikatnog geostrateškog balansa i to izvan bilo kakvih vojnih saveza – uz održavanje odnosa sa Moskvom, ali i uz izgradnju dobro opremljene i uvežbane vojske.
Finci do sada nisu osećali da im je potrebna odbrambena pomoć NATO i većina građana protivila se članstvu u toj vojnoj alijansi. Tako je bilo sve dok 24. februara, dok Rusija nije napala Ukrajinu.
Prema anketi finskog javnog servisa YLE, 53 odsto ispitanika želi da Finska uđe u NATO. Ovog meseca taj broj se povećao na 62 odsto.
Finski ministar odbrane Anti Kaikonen kaže da je razumljivo to što je podrška NATO tako značajno porasla: “Ljudi su mislili da ćemo živeti u mirnim vremenima, a sada imamo rat usred Evrope, nadomak Finske”, rekao je Kaikonen nakon sastanka u sedištu NATO u Briselu.
Ministar najavljuje da će vlada tokom aprila dostaviti parlamentu novu procenu o odbrani zemlje, čime će biti i pokrenuta debata o ulasku Finske u NATO. Mnogi veruju da će posle javne, kao i rasprave u parlamentu, ta zemlja i zatražiti članstvo u Alijansi.
Sećanja na rat izazivaju jezu
Za Fince je vojne neutralnost ne samo pitanje budućnosti, već i prošlosti. Sovjetski Savez napao je Finsku 1939. godine. U Zimskom ratu, baš kao i sada u Ukrajini, Moskva je invaziju opravdala time što je tvrdila da ju je Finska isprovocirala. Finci su se branili svoju nezavisnost uz velike gubitke života, teritorije i dobara, boreći se u suštini potpuno sami.
I još otada se spremaju na slične situacije. Finska uvežbava praktično kompletnu svoju odraslu populaciju za reagovanje u vanrednim situacijama, bilo da su u pitanju prirodne katastrofe, nesreće u industrijskoj proizvodnji ili invazije iz susednih zemalja.
Moskva preti
Garancija o međusobnoj pomoći u odbrani članova NATO, što donosi sa sobom članstvo u Alijansi, nije bez rizika. To je i bio razlog zašto Finska nije želela da uđe u NATO. Moskva sada eksplicitno preti Finskoj da će biti “ozbiljnih političkih i vojnih posledica” ukoliko ta država zatraži članstvo u zapadnom vojnom savezu.
Ministar odbrane Kaikonen veruje Kremlju na reč: “Rusija bi nekako reagovala, ali teško je proceniti kako.”
Savetnik u finskom parlamentu Henri Vanhanen kaže da je, s obzirom na neizvesnost, vreme da se uđe u NATO – sad ili nikad.
– Ukoliko se ne priključimo, moramo da imamo razloge za to. Koji je naš bezbednosni plan za budućnost u tom slučaju? Da li je naša bliska saradnja sa EU dovoljna u tom slučaju? Ne možemo to da znamo – kaže Vanhanen.
Hana Smit, iz helsinškog Evropskog centra za borbu protiv hibridnih pretnji ne odbacuje mogućnost velikih izazova, iako tvrdi da su Finci dobro opremljeni da se bore protiv informacionog rata.
Sudbina Ukrajine pokazala je Fincima da je “pretnja ozbiljna i realna, i da isto može da se dogodi i Finskoj”, ocenjuje Smit. Ona smatra da će to napokon naterati zemlju da uđe u NATO i kaže: “Ukoliko se u Evropi spusti nova Gvozdena zavesa, Finci se nadaju da će završiti na zapadnoj strani.”
