U minula četiri finalna okršaja Moskovljani su imali polovičan učinak, pošto su pobedili Makabi iz Tel Aviva 2006. u Pragu i 2008. godine, dok su od grčkog Panatinaikosa dva puta gubili bitku za pehar – 2007. u Atini i 2009. u Berlinu.
Pred nekadašnjom igračkom legendom i reprezentativcem Rusije Jevgenijem Pašutinom sada je daleko teži zadatak nego što je to bio slučaj sa njegovim trofejnim predhodnikom Etoreom Mesinom, ne samo zbog činjenice da je rival u polufinalu ove sezone neprikosnovena Barselona, već i zbog slabijeg igračkog kadra u odnosu na prethodne sezone.
Ruska država i privreda nisu ranije žalili novac da naprave respektabilni tim koji je u Evropi drrzao lekcije i ubedljivo pobeđivao protivnike po pravilu uvek stizavši do samo završnice. Svetska ekonomska kriza, međutim, promenila je dosta stvari i u Rusiji, pa je ovosezonski tim CSKA nešto skromniji od prethodnih sastava.
U timu više nema Erazema Lorbeka i Terensa Morisa koji su, da zadatak za CSKA u polufinalu bude još teži, pojačali upravo Katalonce.
Sadašnja generacija CSKA oslanja se prevashodno na učinak iskusnog Džona Roberta Holdena i Matjaža Smodiša, koji važi za jednog od najkvalitetnijih krilnih centara u Evropi. Pored dvojice asova koji su obeležili poslednju deceniju Evrolige, velike zasluge za uspeh "armejaca" ove sezone imaju Ramunas šiškauskas, Trajan Lengdon, Vikotr Hrijapa i Zoran Planinić.
CSKA nije ove godine startovao sa gromoglasno isticanim ambicijama i velikim očekivanja brojnih navijača, ali je na kraju sve ispalo onako kako su priželjkivali. U prva tri kola doživljena su dva bolna poraza, najpre od rimske Lotomatike usred Moskve, a zatim i debakl u Tel Avivu kada je Makabi u svemu nadigrao ruskog pvaka i deklasirao ga sa 71:54.
Usledio je siloviti odgovor "armije" koja je do kraja prvog kruga takmičenja pobedila u svih sedam susreta, da bi seriju trijumfa nastavila i u Top 16 fazi, u kojoj je jedini poraz dožljen na gostovanju poljskom Prokomu. Iz utakmice u utakmicu ekipi je raslo samopouzdanje, a trener Pašutin polako je sazrevao u stručnjaka kadrog da već u debitantskoj sezoni dovede tim do fajnal fora.
Poslednja prepreka na putu do "grada svetlosti" bila je španska Kaha Laboral od koje se očekivalo da pruži daleko jači otpor Moskovljanima, čiji je kvalitet upravo u tim trenucima došao do punog izražaja. Sa 3:1 u pobedama četvrtfinalna serija je okončana, a istovremeno su počele pripreme za eliminaciju Barselone, koju su poršle godine pobedili u polufinalu u Berlinu.
Sastav CSKA: Nikita Kurbanov, Viktor Kerju, Matjaž Smodiš, Ramunas šiškauskas, Džon Robert Holden, Artem Zabelin, Anton Ponkrašov, Adnrej Voroncjevič, Trajan Lengdon, Saša Kaun, Dmitrij Sokolov, Viktor Krijapa, Zoran Planinić, Pops Mansah-Bonsu.
Trofeji: prvaci Evrope 6 puta (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008), prvaci šSR-a i Rusije 40 puta (1945, 1960, 1961, 1962, 1964, 1965, 1966, 1969, 1970, 1971, 1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1988, 1990, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009), Severnoevropski kup (2000) i regionalna Ujedinjena liga 2 puta (2008. i 2010. godine).
Put do Pariza:
Prva faza:
Marusi – CSKA 65:66
CSKA – Lotomatika 69:72
Makabi Tel Aviv – CSKA 71:54
CSKA – Olimpija 79:69
Kaha Laboral – CSKA 67:71
CSKA – Marusi 78:65
Lotomatika – CSKA 57:72
CSKA – Makabi Tel Aviv 77:72
Olimpija – CSKA 77:80
CSKA- Kaha Laboral 84:83
Top 16:
CSKA- Unikaha 86:78
žalgiris – CSKA 68:83
CSKA – Prokom 84:73
Prokom – CSKA 88:81
Unikaha – CSKA 70:76
CSKA – Žalgiris 84:71
Četvrtifnale:
CSKA – Kaha Laboral 86:63
CSKA – Kaha Laboral 83:63
Kaha Laboral – CSKA 66:53
Kaha Laboral – CSKA 70:74
