Katalonci su do fajnal fora, koji će biti održan od 7. do 9. maja u Parizu, stigli ubedljivije od svih učesnika. U ekipi imaju veliki broj španskih i međunarodnih asova, njihova napadačka i veoma brza igra deluje besprekorno, pa ne čudi što im većina košarakških stručnjaka daje najveće šanse za osvajanje evropske krune.
Među onima koji su zadivljeni igrom ekipe Ćavija Paskvala je i trener Partizana Duško Vujošević, koji je nedvosmisleno potvrdio da bi se "dogodila prava senzacija" ukoliko se Barselona ne bi popela na tron.
"U igri Barselone posebno me impresionira veliki entuzijazam asova evropske ksošarke koji sa orgomnom radošću pristupaju izvršavanju svih taktičkih obaveza", rekao je Vujošević.
Upravo su "crno-beli" bili ti koji su Kataloncima naneli prvi poraz i to tek u njihovom 12. evroligaškom meču.
Prvu fazu Evrolige Barselona je odradila besprekorno. Jedan za drugima padali su rivali pred naletom katalonske mašine, koja skoro da i nije imala problema u duelima sa zagrebačkom Cibonom, litvanskim Žalgirisom, italijanskom Sijenom i turskim Fenerbahčeom.
Utakmice prvog kruga poslužile su treneru Paskvalu da dodatno uigra tim pred daleko ozbiljnije izazove, a po pravilu u svakom susretu imao je po jednog rapoloženog pojedinca koji je po učinku odskakao od ostatka ekipe.
U drugoj fazi Barselona je po dva puta preslišala aktuelnog šampiona Starog kontinenta Panatinaikos i njegovog gradskog rivala Marusi, dok je u "Blaugrani" oružje položio i beogradski Partizan.
Nakon 16 utakmica u Evroligi jednini su "crno-beli" mogli da se pohvale najvećim "skalpom" od svih evroligaša, pošto su nakon poružetka u izuzetno uzbudljivoj utakmici pobedili Basrelonu na svom terenu.
Možda je tako ubedljiv učinak omeo Katalonce da se bolje pripreme i ozbiljnije shvate četvrtfinalne mečeve sa madrdiskim Realom koji je u plej-of seriju ušao daleko motivisanije i spremnije od najvećeg rivala.
Nakon prva dva meča u Barseloni skor je bio 1:1, a oni koji su gledali te okršaje smatrali su da je "kraljevski klub" izgledao daleko sigurnije, dok su Katalonci izgubili prednost domaćeg terena i prepoznatljivi šarm u igri. Bio je to, međutim, kratkotrajni trnutak slabosti sa kojim su se Katalonci morali suočiti. Silno motivisani da pokažu ko je najbolji na Pirinejskom poluostrvu otišli su u Madrid i u dva meča praktično ponizili tim Etorea Mesine, dobivši obe utakmice identičnim rezultatom – 83:74.
Barselona izgleda kao sjajan kolektiv prepun iskustva za mečeve koji slede u Parizu. Svi španski mediji ističu da je Barselona rekorder po broju učešća na završnim turnirima, ali se pritom retko spominje činjenica da je ovaj klub samo jednom uspeo da osvoji Evroligu – 2003. godine sa srpskim stručnjakom Svetislavom Pešićem na čelu.
Prošle sezone Katalonce je u polufinalu zaustavio moskovski CSKA, sa kojim će i ove godine odmeriti snage u borbi za plaman na završnu predstavu. Želja za osvetom "armejcima" preovladava na svakom koraku, a odmah nakon završetka serije sa Madriđanima Pit Mikel je poručio da su on i njegovi saigrači "veoma motivisani da preskoče polufinalnu prepreku".
Za razliku od prošle godine, uloga favorita ovoga puta je na strani Barselone. Iako je kostur ekipe ostao isti, mnog ističu da je Paskvalova ekipa dobila mnogo na snazi, visini i eksplozivnosti dovođenjem Bonifasa Ndonga, Erazema Lorbeka i Terensa Morisa. Uz Huana Karlosa Navara, Rikija Rubija, Jaku Lakoviča, Đanluku Bazilea i Rožera Grimaua, koji su "starosedeoci" i dobro pozanju tamošnji sistem rada, to je trenutno najjači evropski tim u kome nema anonimnih igrača i onih koji "samo popunjavaju broj na klupi".
Čak desetorica su igrala na fajnal foru, a njih osam je igralo za Barselonu prošle godine u Berlinu. Kombinacija iskustva, brzine, lepršavosti, mnoštva individualnih rešenja i atipičnih akcija krase tim Barselone, koji je motivisan da konačno svima u Evropi pokaže ko je najjači.
Sastav Barselone: Đanluka Bazile, Rožer Grimau, Jaka Lakovič, Erazem Lorbek, Pit Mikel, Terens Moris, Bonifas Ndong, Huan Karlos Navaro, Riki Rubio, Viktor Sada, Đordi Trijas, Fran Vaskez i Ćavi Rabaseda.
Trofeji: Evroliga (2003), Kup pobednika kupova 2 puta (1985 i 1986), Kup Radivoja Koraća 2 puta (1987 i 1999), Superkup Evrope (1987), prvak Španije 15 puta (1959, 1981, 1983, 1987, 1988, 1989, 1990, 1995, 1996, 1997, 1999, 2001, 2003, 2004, 2009), Kup kralja 21 put (1943, 1945, 1946, 1947, 1949, 1950, 1959, 1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1983, 1987, 1988, 1991, 1994, 2001, 2003, 2007, 2010), Superkup španije 2 puta (2004 i 2009) i Internacionalni kup 1985. godine.
Put do Pariza:
Prva faza:
Fenerbahče – Barselona 59:82
Barselona – Cibona 81:59
Žalgiris – Barselona 70:77
Barselona – Asvel 76:62
Sijena – Barselona 65:84
Barselona – Fenerbahče 89:55
Asvel – Barselona 64:90
Barselona – Sijena 85:70
Top 16:
Barselona – Marusi 79:69
Partizan – Barselona 67:66
Barselona – Panatinaikos 83:71
Panatinaikos – Barselona 67:70
Marusi – Barselona 58:85
Barselona – Partizan 82:64
četvrtfinale:
Barselona – Real Madrid 68:61
Barselona – Real Madrid 63:70
Real Madrid – Barselona 73:84
Real Madrid – Barselona 73:84
