Bilo je to juna 1838. godine, u Srbiji je osnovan Licej, preteča Beogradskog univerziteta. Nastao je u mukama, uz prisustvo Turaka, nepismenog srpskog vladara Miloša Obrenovića i u polupismenoj zemlji. Uzalud je umni čovek Vuk Karadžić godinama pokušavo da ubedi kneza Miloša da Srbije "nema ni u čemu većeg nedostatka i veće nužde nego u ljudima sposobnim za narodne službe. Tek kada je 1830. Srbija sultanovim hatišerifom dobila, u okviru samostalnosti, i pravo da štampa i objavljuje knjige, otvara bolnice i škole, knez Miloš je odobrio otvaranje Velike škole u Beogradu. Bolje da nije. Školu je vodio izvesni Dimitrije Isailović za godišnju platu od 350 talira, a umesto da se posveti učenicima, on je najviše vremena provodio sa Miloševim sinovima, učeći ih francuskom i nemačkom jeziku. Zato ni prva generacija učenika 1831. nije prevedena u stariji razred, nego su svi morali sledeće godine da uče "što su i lane učili", kako je primetio Vuk. Velika škola je 1833. premeštena u Kragujevac, tadašnju srpsku prestonicu. Posle dve godine pretvorena je u ono što bi se danas nazivalo gimnazijom. Popečitečljstvo prosveštanija, međutim, predložilo je knezu Milošu polovinom iste godine da se postojeća gimnazija na stepen liceuma "vozvisi". Pristao knez. Nastava je konačno započela 1. oktobra 1838. godine, po ugledu na austrougarske liceje. Prve godine učili su samo slušatelji filozofije. Sledeće je otvoreno i odeljenje "pravoslovija", pravnih nauka. Iz Beča je stigao i prvi rektor, Atanasije Nikolić, koji je predavao i matematiku. Srpska deca bila su željna nauke. U prvoj godini bilo je već 15 đaka, i dvojica manje u drugoj, ali ženskog čeljadeta ni na vidiku. Posle školske 1841. Licej je premešten u Beograd.
Merenje zemlje
Slušaocima filozofije su se pored ovog predmeta predavale i nauka hrišćanstva, opšta istorija, francuski i nemački jezik. Slušaoci prava su imali pored ovoga da uče još i prirodno pravo i državoslovije, statistiku i praktično zemljemerije.
