Neobična filmska alegorija s elementima crne komedije “Nebesa” Srđana Dragojevića nakon svetske premijere na festivalu u Lokarnu stiže u domaće bioskope. Ova provokativna filmska priča bavi se izazovima hrišćanstva u postsocijalističkom društvu, a ispričana je u tri poglavlja – “Greh”, “Milost” i “Zlatno tele”. Kroz priče smeštene u 1993, 2001. i 2026. godinu, pratimo šest glavnih junaka čije su sudbine određene Božjim čudima. Scenarista, producent i reditelj Srđan Dragojević podsetio je da je sam scenario “Nebesa” nastao na osnovu tri kratke priče francuskog književnika Marsela Emea, kojeg je veoma voleo da čita kao mali, a danas je zaboravljen pisac i dramaturg.
– Marsel je te sjajne priče pune humora i fantastike pisao između dva velika rata, oko 1930. godine, i stavljene su u sasvim drugačiji kontekst. U našem filmu je opet savremeni milje, kroz tri razdoblja, u zemlji koja može, ali i ne mora biti naša. Napravio sam svet u kome je bilo pola veka ateizma i socijalizma, a onda je iznenada uvedeno hrišćanstvo. Film je delo koje će se dopasti i hrišćanima i ateistima – izjavio je reditelj.
Autor smatra da je danas veoma teško napraviti jednostavan film o veri i hrišćanstvu, ali da priča postavlja pitanja, iako ne daje odgovore. Dragojević je rekao da mu je sestra monahinja i kad je gledala film, ocenila ga je kao hrišćansku komediju.
– Po mom mišljenju, film je hrišćanska alegorija. Kad smo bili na festivalu u Španiji, u Valensiji, publika i mediji su ga definisali kao Bunjuelovu kritiku društva, ili u vidu kritike države i crkve. Meni najviše imponuje kada moj film posmatraju kao Roršahovu mrlju, tako da svako može da učita nešto drugo, da projektuje svoje stavove iz različitih vizura…
Kako je naveo, film ne predstavlja blasfemiju, niti kritiku religiju, duhovnosti, ni crkve, već analizira pitanja i teme kako se čudo doživljava danas i da li je svako čudo stiglo od Boga.
Putem Zum aplikacije javili su se glavni glumci filma iz Hrvatske Goran Navojec i Ksenija Marinković. Navojec je otkrio da mu je scenario filma većim delom bio jasan, ali da su tokom snimanja otkrivali nove slojeve koje je trebalo definisati, razjasniti, da i publika može sve da razume.
Ne veruje u čuda
Glavna glumica Ksenija Marinković je nazvala reditelja pravim čudom, šta sve ume i zna da pruži, a sve tri priče filma su joj izvanredne jer postavljaju nova pitanja i govore o drugim čudima.
– Moja junakinja Nada nema nikakvu nadu, ne veruje u čuda, a kad se ona i dese, ona misli da je to neka prevara. Veoma je slojevito i zanimljivo, posebno način na koji se ulazi u sve tri priče. Bilo je ovo pravo putovanje kroz film – izjavila je Ksenija Marinković, jedna od najboljih glumica u regionu, poznata domaćoj publici i iz ostvarenja “Ustav Republike Hrvatske” Rajka Grlića, gde je Nebojša Glogovac briljirao.
Najotkačeniji scenario
Osim Goran Navojca i Ksenije Marinković, uloge su poverene Bojanu Navojcu, Nataši Marković, Neli Mihailović, maloj Sani Kostić, Milošu Samolovu, Srđanu Žiki Todoroviću, Nikoli Pejakoviću… Dragojević deli glumce na one koji se jave reditelju čim pročitaju scenario do kraja i druge koji svaki čas zivkaju dok iščitavaju tekst, a Todorović spada u ovu prvu grupu.
– Ovo je najotkačeniji scenario koji sam ikada pročitao, deluje kao neki roman. Za moju ulogu slikara Mikroba savete sam dobijao od pravog slikara Uroša Đurića – otkrio je Žika Todorović.
Zanimljivo je da je ovo prvi srpski film koji je nastao kao koprodukcija svih šest zemalja bivše Jugoslavije: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, uz podrsku ARTE televizije, nemačkog MDM fonda i Euroimage-a. U planu je da se prikazuje tokom decembra i u Sarajevu, ali i u nekoliko gradova Nemačke, gde će prisustvovati i reditelj.
