Ili jesi, ili nisi, a Filip Filipović – jeste! Rođeni lider srpskih vaterpolista, kapiten, vođa, borac koji se ne plaši nijednog izazova i ne beži od odgovornosti ni u najtežim mogućim situacijama.
To je dokazao i u finalu Svetske lige kad je 17 sekundi pre kraja finala protiv Hrvatske preuzeo odgovornost da izvede peterac, poslao loptu u mrežu i doneo Srbiji novi pehar. Zaorilo se iz 5.000 grla na Tašmajdanu ono što je u sebi u tom trenutku skandirala cela nacija: “Fićo, Fićo!”
Kapiten jedne od najtrofejnijih generacija u istoriji vaterpola predodređen je od malih nogu za velika dela. Prvi put je kapicu navukao na glavu i s njom skočio u bazen sa samo sedam godina. Već sa 25 leta voda mu je “prirodno stanište” u kome od mirnog, kulturnog, lepo vaspitanog i obrazovanog čoveka, postaje “zver” koja rivalima deluje kao hobotnica jer ne znaju kako da ga zaustave i spreče da im puni mrežu.
Da se nikad neće predati i da će plivati uvek uzvodno, ka najvišim ciljevima, pokazao je i kad nije odustao od vaterpola ni posle teškog preloma vilice, zatim i saobraćajne nesreće na skuteru, ali i žestoke svađe sa nekadašnjim trenerom Partizana Dejanom Udovičićem. Za prvi tim crno-belih je debitovao sa nepunih 14 godina, a već tada se znalo da se radi o jednom od najvećih vaterpolo talenata planete u 21. veku.
Uostalom, da nije bio takav kakav jeste, ne bi Filipović u svojih 32 godine osvojio pet evropskih, jedno olimpijsko i dva svetska zlata sa A selekcijom, 10 prvih mesta u Svetskoj ligi i FINA kupu, tri evropske titule sa Pro Rekom, gomilu domaćih trofeja s italijanskim klubom, kao i sa Radničkim i matičnim Partizanom.
Četvorostruki najbolji igrač planete (2009, 2014. i 2016. i 2018) dobio je 2007. i najveće priznanje za sportistu u Srbiji – Majsku nagradu.
O tome kako je Filip skroman čovek, dovoljno govori i jedna njegova izjava, posle proglašenja za najboljeg igrača planete.
– Sve moje nagrade su pre svega priznanja ekipi, kojoj uvek i ja odajem počast, jer je ona najveći deo mog uspeha. Svaki put kad bi me neko proglasio za najboljeg ili nagradio individualno ja sam napomenuo da se radi o timskom sportu u kome pojedinac iskoči iz dobro organizovanog kolektiva kao što je naš – govorio je Filipović.
Uz obaveze u bazenu, uspeo je Filip i da postane vlasnik diplome Fakulteta organizacionih nauka, supruga Sanja (devojački Hanušić, bivša odbojkašica) i sin Vuk, roditelji, sestre Ana i Nina, ali i svi Srbi na planeti imaju kim i čime da se ponose. Jer nema na planeti mnogo takvih kakav je naš Fića.
