Filip Cvetković o kulturi: Sve je uzavrelo, samo što ne kipi!

Lična arhiva

U razgovoru za naš portal, direktor Instituta za kulturno istraživanje i umetnik Filip Cvetković ističe da u prestonici postoji izuzetan sadržaj kulturnih dešavanja, ali da slično nije u drugim gradovima Srbije. Krajem prošle godine, predstavio se izložbom „Apis Art“ koja govori o značaju pčela, a osim što crno-žuta boja predstavlja pčelinje bivstvovanje u prirodi, ujedno oslikava i Cvetkovićev umetnički izraz.

S obzirom na Vašu aktivnost u kulturnom radu i podržavanju mladih ljudi čijoj ciljnoj grupi i pripadate, kako sagledavate sliku današnje kulturne scene Republike Srbije?

Zaista se trudim da svoj rad približim mladim ljudima, da u što većem broju posećuju kulturne manifestacije. Da li je to u vidu prezentovanja mog rada gde želim da obradim interesantnu temu na jedan savremen način, sa primesama edukativnog momenta ili u vidu preporuke šta je dobro da pogledaju. Kulturna scena u našoj državi predstavlja jednu hiperprodukciju. Slikovito objašnjenje bi ovako izgledalo: Lonac pun pasulja se nalazi na šporetu i kuva se na tihoj vatri. Kako baba dodaje drva, temperatura se povećava i pasulj počinje da kipi iz šerpe. Situacija u loncu ili u kulturi. Sve je uzavrelo, puno i samo što ne krene da kipi. Valjda će na tom dnu lonca ostati i neko kvalitetno zrno.

Složićete se da je kulturni sadržaj dostupan mladima, a da li je to dovoljno? 

Činjenica je da ako nekog interesuje određena predstava ili izložba, svako će na sajtu ili na nekoj od društvenih mreža te ustanove proveriti kada se daje traženi sadržaj. Poenta je zainteresovati mlade, potrebno je da se osnovnim i srednjim obrazovanjem stekne uobičajena navika odlaska u galeriju, pozorište, muzej… Kada govorimo o Beogradu sigurno da postoji dovoljan broj sadržaja, ali moramo da priznamo da Beograd nije jedini grad u Srbiji i da je bitno da mladi u manjim gradovima imaju mogućnost da pogledaju ono šta je mladima u prestonici omogućeno. Kada je reč o kulturnom sadržaju u ostatku Srbije ne bi se reklo da je na zavidnom nivou.

Na koji način posmatrate zastupljenost naše kulture i naših predstavnika u dijaspori?

Verujem da postoji dosta naših umetnika koji su imali svoja gostovanja u dijaspori i koja su prošla uspešno. Iz svojih izvora često čujem kako pozorišta iz Srbije često gostuju širom Balkana i Evrope, zaista mi je drago zbog toga i smatram da ta korelacija treba da postoji zato što umetnik na taj način dodatno uči, saznaje nešto novo, stiče nove saradnike, stiče novu energiju koja je bitna za stvaranje i za kvalitet dela koje se stvara.

Prethodnu godinu ste veoma uspešno završili sa mnogo zapaženih rezultata na poljima nauke, kulture i umetnosti. Koji događaj posebno izdvajate?

Prethodna godina je zaista bila sadržajna. Dosta se radilo i putovalo. Pohvalio bih se izložbama van Srbije koje su prošle zapaženo, zatim publikacijom naučnog rada iz oblasti menadžmenta koji predstavlja značajnu referencu za nastavak doktorskih studija. Krajem prošle godine, premijerno sam predstavio novi projekat pod nazivom “Apis Art”, a u pitanju je izložba koja govori o značaju pčela, koje su ujedno bile motiv za realizaciju. Crno žuti simbol oslikava pčelinje bivstvovanje u prirodi, a ujedno i umetnički izraz.

Kako smo na početku godine, sigurno postoje planovi za neke nove radne aktivnosti i delanje u društvu. Šta nam novo pripremate?

Nastavlja se rad na polju nauke i obrazovanja. Što se tiče umetnosti i kulture, izložba “Apis Art” biće prikazana na više mesta delom u Srbiji, zatim malo i u dijaspori. Uveliko pripremam novi projekat tema koje obrađujem a tiče se istorije i svakako je drugačiji od svega prethodnog što sam radio. Mislim da sam se dobro snašao u obradi ove tematike. Trudio sam se da na kreativan način prikažem našu istoriju koja je značajna grana naše kulture i umetnosti. Publika će svakako oceniti ono što im pripremam, a uskoro ću objaviti detalje i tačan termin promocije.