Visoka škola socijalnog rada obrazuje psihologe, logopede, okupacione terapeute, socijalne radnike, negovatelje, savetnike za porodicu, slušne akustičare i druge profesije koje su dragocene ne samo u brizi za stare, bolesne i nemoćne, već za dobrobit društva u celini.
Reč je o stručnjacima koji će se profesionalno baviti pružanjem pomoći članovima društva kojima je potrebna pomoć za savladavanje životnih teškoća i problema, jer nisu u stanju da sami ostvare kvalitetne uslove života, napominje za “Vesti” prof. dr Vladimir Ilić, osnivač i direktor ove ustanove.
– Pored unapređenja već akreditovanih studijskih programa psihologija, socijalni rad, logopedija i okupaciona terapija, u planu je akreditacija i drugih studijskih programa na kojima će se školovati kadar koji je neophodan za ostvarenje naše misije. Da, orijentacija naših studenata jeste neobična, ali su to osobeni ljudi koje vode filantropski, a ne samo finansijski razlozi.
– Socijalni radnici imaju puno mogućnosti za zapošljavanje u sistemu socijalne zaštite, u ustanovama za smeštaj starih lica, lica ometenih u razvoju i dece bez roditeljskog staranja. Veliki broj socijalnih radnika je otišao u penziju, a još je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Paralelno s nastavnim i nenastavnim aktivnostima, uskoro pokrećemo kampanju da svaka zdravstvena ustanova, policijska uprava, kasarna, predškolska ustanova, škola, sud, jedinica lokalne samouprave i preduzeće koje zapošljava više od 50 zaposlenih ima minimum jednog zaposlenog diplomiranog ili master socijalnog radnika – ukazuje naš sagovornik.
Najveće interesovanje je za studije psihologije.
– Sve više je onih kojima je psihološka pomoć potrebna zbog osećanja usamljenosti, problema sa pronalaženjem partnera, gubitka životne radosti. Depresija koja postaje sve prisutnija posebno kod starije populacije, prema prognozama Svetske zdravstvene organizacije, uskoro bi mogla da postane druga bolest po učestalosti u svetu. Osećanje nemoći donosi najrazličitije psihološke probleme. Samoizolacija, socijalno distanciranje, smanjene mogućnosti za druženja, svakako su povećali neprijatna osećanja koja su se posebno manifestovala kod senzitivnijih osoba. Mnogi su, zato, a u težnji da olakšaju svoj život potražili pomoć psihologa koji svojim stručnim savetima pomažu svima koji nisu u stanju da se sami izbore sa kriznim situacijama. Diplomirani psiholozi će svoja znanja stečena u Visokoj školi socijalnog rada primeniti u sistemima socijalne i zdravstvene zaštite, u sistemu obrazovanja i pravosuđu, u sistemu bezbednosti, na polju menadžmenta ljudskih resursa – napominje prof. dr Ilić.
– Studijski program psihologija obuhvata 54 predmeta, raspoređena u osam semestara četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija. Usaglašen je sa studijskim programima priznatih svetskih univerziteta i sadrži kurseve iz percepcije, kognicije, učenja i mišljenja, istraživačke metodologije, statistike, psihometrije, psihologije ličnosti, psihologije rada, socijalne psihologije, razvojne psihologije, pedagoške psihologije, biološke psihologije, istorije psihologije, kliničke psihologije, psihopatologije… – kaže naš sagovornik.
Kratki programi studija
Visoka škola socijalnog rada ima i osam kratkih programa studija: kognitivna rehabilitacija, negovatelj za stara i bolesna lica, podsticanje razvoja predveština pisanja, savetnik za porodice, senzorna integracija, aktivnosti svakodnevnog života osoba sa invaliditetom, bolesti zavisnosti i slušni akustičar koji su, takođe, jedinstveni na obrazovnoj mapi Srbije. Kratki programi imaju za cilj da povežu visoko obrazovanje i tržište rada, jer polaznici stiču specifične kompetencije neophodne poslodavcima, ističe profesor Ilić.
