"Vazdušni udari na jugozapadu Bagdada prvi su napadi izvedeni kao deo naših povećanih napora da zaštitimo naše ljude i humanitarnu misiju udarima na džihadiste, dok iračke snage napadaju", dodaje se u saopštenju. Napadi su izvedeni u nedelju i ponedeljak, a američka vojska je od 8. avgusta izvela ukupno 162 napada u Iraku protiv islamskih ekstremista i pripadnika organizacije Islamska država.
Ovo su podaci iz zvaničnog saopštenja Vašingtona, ali je stvarnost u tom regionu mnogo komplikovanija od one koju Pentagon opisuje svojim suvoparnim rečnikom.
Prvi problem u sprovođenju poznate strategije razaranja iz vazduha pojavio se samo nekoliko sati posle pomenutih napada. Reakcija razuzdanih džihadista na ovu ofanzivu Jenkija bila je očekivana: Krenuli su u povlačenje i za sobom postavljali klopke sa eksplozivom. U komandi onih koji ih gone došlo je do nervoze: Ko će zaustaviti povlačenje i uništiti krvoločnu bratiju koja do juče nikoga nije štedela, ali i kako sačuvati teritoriju sa koje su se pripadnici zloglasne Islamske države upravo povukli?
Ipak, ključno pitanje postavilo se u susednoj Siriji gde još uvek nema američkih vazdušnih udara, pa džihadisti to koriste ne bi li se tamo povukli i vidali rane. Avijaciju SAD zaustavila je (za sada) sama Sirija, uz podršku Irana i Rusije, ali i nešto uzdržanije Kine. Pentagon bi da prenebregne granice i raspali po Damasku i celoj Siriji, da razjuri džihadiste, ali i da istera predsednika Bašara el Asada iz predsedničke palate.
U to ime, u Vašingtonu su do juče ponavljali mantru da će parama i oružjem zdušno pomagati "umerene pobunjenike", uništiti džiadiste i smeniti Asada.
Ovaj plan je juče "razmontirao" sporazum između "umerenih pobunjenika" i vođa Islamske države oko obustave međusobnih neprijateljsrtava, sklopljen u predgrađu Damaska. A da se u obračunu sa džihadistima oslone na još uvek snažnu sirijsku vojsku, pod Asadovom komandom, za Amerikance je i dalje nezamislivo. Tako je Vašington izgubio tlo pod nogama jer ne može da nađe pouzdanog partnera i saveznika u Siriji.
U tom ćorsokaku je neko sa one strane Atlantika osmislio Parisku konferenciju. Na ovom skupu trebalo je ovih dana da bude formiran širok front država koje bi jurnule na islamske fanatike i predvođene Amerikom – uništile tu šaroliku rulju u kojoj značajan udeo imaju avanturisti i zavedeni zapadni "preletači" koji bi prelazak u islam da obeleže rafalima, pa i ritualnim odsecanjem glava svojih zapadnjaka.
Društvo u Parizu razišlo se bez čvrstih obaveza prema "pozivarima" iz Vašingtona. "Dobra volja" je iskazana sa svih strana, ali niko nije konkretno obećao da će ratovati uz bok Amerikancima. Jedino je Francuska obećala "izviđačke letove", dok su ključni partneri, poput Egipta, odbrusili da neće slati kopnene trupe na novu klanicu, čak ni Turska nije htela da obeća vojnu pomoć, pa ni garancije da će blokirati granicu sa Sirijom kako džihadistima tuda ne bi pristizalo snabdevanje i pojačanje.
Bio je to fijasko velikih planova o svetskoj ofanzivi prema bivšem američkom čedu, koje se otrglo od svog tvorca čim je pribavilo dve milijarde dolara od prodaje nafte i krenulo u neki svoj rat protiv ostatka sveta.
