Ta odluka sledi slične zabrane u mnogim evropskim državama, koje su godinama na snazi, ali će značajno promeniti situaciju u zemljama Balkana i Južne Evrope.
Zabrana ne može da bude momentalna, već će tranzicioni period potrajati tri do četiri godine, najavljuju čelnici svetske kuće fudbala. Proces će nadgledati telo na čijem čelu će biti potpredsednik FIFA i UEFA Džef Tompson.
UEFA je već najavila da će doneti sličnu odluku, ukoliko je FIFA ne donese na svetskom nivou. Problem je u Evropu stigao iz Južne Amerike, gde takva praksa postoji od samog početka veka, a sistem se razvio do te mere da dobar deo talentovanih mladića u Brazilu ima ugovore sa timovima koji nemaju seniorske timove. U centar pažnje priča je stigla kada je Kia Žorabčijan iz Korintijansa u Vest Hem prebacio Karlosa Tevesa i Havijera Masćerana, poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka 2006. Dok je Maskerano brzo prešao u Liverpul, Teves je godinu dana kasnije otišao na dvogodišnju pozajmicu Mančester Junajtedu, dok je bio vlasništvo agencije.
Tek prelaskom u Siti 100 posto vlasništva nad igračem prešlo je u ruke kluba. Uticaj menadžera na fudbal postao je veliki problem za stotine klubova širom planete, a kao primer najčešće se navode portugalske ekipe, čiji udeo vlasništva nad sosptvenim igračima je često izuzetno mali. Slična je situacija i u zemljama ex-YU, ali promet Porta, Benfike i Sportinga je izuzetno velik. Upravo je transfer Mangale iz Porta u Mančester Siti ovog leta bio kap koja je prelila čašu. Tri velikana portugalskog fudbala prodali su u poslednjih 10 godina igrače u vrednosti od preko pola milijarde evra, ali je na njihovim računima završilo manje od trećine tog novca.
Vodeći srpski klubovi već nekoliko godina unazad prodaju agencijama prava na svoje ključne igrače, pa od njihovih kasnijih transfera nemaju veliku korist. Lazar Marković potpisao je sa fondom Pinija Zahavija ugovor mesecima pre nego što će napustiti Srbiju i zaigrati za Benfiku, a njegov transfer u Liverpul potrajao je duže jer Premijer liga već godinama ima zabranu agencijskog vlasništva.
Problem nastaje u siromašnim zemljama, u kojima klubovi nemaju sredstva da izdržavaju igrače. Agencije u toj situaciji preuzmu na sebe obaveze, ali zauzvrat dobiju procenat vlasništva nad fudbalerom, što im se mnogostruko isplati prilikom prodaje igrača. Generacija Crvene zvezde koja je osvojila dve vezane duple krune sredinom prošle decenije u velikoj meri bila je u vlasništvu menadžerskih agencija. Vlasništvo treće strane ne treba mešati sa redvonim poslovanjem fudbalskih agenata, koji dobijaju procenat od ugovora svojih klijenata sa klubovima, već su samo dodatni izvor prihoda za njih.
