Australijska vlada je ove sedmice podnela Saveznom parlamentu na usvajanje prvi svetski zakon o medijima. On će primorati gigante kao što su Gugl i Fejsbuk da pregovaraju s tradicionalnim proizvođačima vesti (novinama, portalima, televizijama) o plaćanju za korišćenje njihovog sadržaja, koji se pojavljuje na pregledu vesti (News Feed) i web pretrazi.
Ukoliko zakon prođe skupštinsku proceduru, biće to prvi zakonodavni mehanizam koji će obavezati internet kompanije da plaćaju za novinarski sadržaj.
Zato ne čude reči državnog blagajnika Džoša Frajdenberga koji je podneo predlog ovog zakona. On je rekao da je u pitanju “ogromna reforma, i da svet gleda šta će desiti u Australiji”, jer bi ovaj zakon mogao da posluži kao model i u drugim zemljama.
Proces dug tri godine
Prošle su tri godine otkako je Savezna vlada zatražila od australijske Komisije za zaštitu potrošača i konkurencije (ACCC), da ispita uticaj Fejsbuka i Gugla na konkurenciju u medijima i na oglašavanje.
Nakon 18 meseci je utvrđena neravnoteža u pregovaračkoj moći između novinskih medijskih kuća i velikih digitalnih platformi, i preporučeno je da se pregovara o nacrtu zakona koji će regulisati njihove komercijalne ugovore. ACCC je objavio nacrt zakona i od medijskih kompanija i platformi zatraženo je da daju svoja viđenja predloga.
I dok su medijske kuće i zagovornici novinarstva podržali nacrt zakona, Gugl i Fejsbuk su se uplašili da bi takva uredba mogla da stvori globalni presedan.
Fejsbuk je najpre zapretio da će Australijancima onemogućiti razmenu vesti putem ove društvene mreže, dok je Gugl vodio kampanju protiv nacrta medijskog zakona, tvrdeći da je nepravedan.
Popularni internet pretraživač je pokrenuo i kampanju s porukom da je “način na koji Oziji svakodnevno pretražuju na Guglu pod rizikom zbog novih vladinih propisa”. Ubrzo je kampanja preneta i na Jutjub platformu, a zatim se oglasio premijer Skot Morison i upozorio internet gigante da se ne služe “sredstvima prinude”.
Nacrt zakona dobio je prefiks “hitno” kada je medijski konglomerat Njuz Korp (News Corp Australia) prestao da štampa čak 60 lokalnih i regionalnih novina u Viktoriji, od kojih su neke bile starije od 100 godina. Razlog za to bio je što je prihod od oglašavanja preko noći presušio.
Naime, ljudi više nisu bili zainteresovani za reklamiranje u štampanim izdanjima, a od svakih 100 dolara potrošnje na onlajn oglašavanje, 53 dolara ide Guglu, 28 dolara Fejsbuku, a svega 19 dolara svima ostalima.
Gubitak prihoda od oglašavanja, medijske kuće su delimično nadoknadile pretplatama za svoja internet izdanja, ali to nije bilo dovoljno da se zaustave rezovi i otpuštanja u redakcijama, kao i zatvaranje medija.
U međuvremenu, Gugl je prošle godine u Australiji zaradio 4,3 milijarde dolara prihoda od oglašavanja, a Facebook 700 miliona dolara, prema podacima australijske Komisije za hartije od vrednosti i investicije.
Kako zakon funkcioniše?
Medijske kompanije se podstiču da sklapaju komercijalne ugovore sa Fejsbukom i Guglom. Sam zakon im daje okvir za pregovaranje i postizanje obavezujućeg sporazuma. Ako ne mogu da se slože, arbitar će primeniti model “arbitraže sa konačnom ponudom”, kako bi se odredio nivo naknade.
Digitalne platforme moraće da obaveste medije 14 dana unapred o namernim promenama algoritama koje mogu da utiču na vidljivost medijskih kuća na internetu.
Da bi troškovi pregovaranja ostali niski za manje kompanije, digitalne platforme mogu da daju standardne ponude ili medijske kompanije mogu kolektivno da pregovaraju.
Kazne za nepoštovanje zakona
Ukoliko Gugl i Fejsbuk odbiju da pregovaraju platiće kaznu u iznosu od 10 miliona dolara, ili 10 odsto godišnjeg australijskog prometa, ili tri puta veću dobit, zavisi šta je viši iznos. Ali, stroga kazna će se primeniti samo ako se prekrše ključne odredbe, na primer, ako propuste da pregovaraju ili da učestvuju u arbitraži u dobroj nameri, odnosno zbog nepoštovanja arbitražne odluke ili ako se angažuju u odmazdi protiv novinskih kompanija.
Iako se News Corp Australia agresivno zalagao za zakon, imao je široku podršku industrije, uključujući australijsko izdanje lista Gardijan. Uključeni su i Nine Entertainment, izdavač listova Sydney Morning Herald i The Age, kao i Seven West Media, Australian Community Media i regionalni i mali izdavači.
Dodate su i državne radio-televizije ABC i SBS, nakon što je stranka Zelenih rekla da neće podržati zakon ukoliko nisu uključeni javni emiteri.
Ako zakon prođe, korisnici interneta neće moći da uoče bilo kakve razlike na internetu, ali će benefit videti sve medijske kuće u Australiji. Nedavna anketa Gardijana pokazala je da većina Australijanaca želi da vlada reguliše digitalne divove i korisnici su masovno podržali ideju da Fejsbuk i Gugl plaćaju za medijski sadržaj.
Ugovor s britanskim medijima
Australijski zakon nije deo nedavnog ugovora koji je Fejsbuk sklopio radi plaćanja miliona funti godišnje glavnim britanskim medijskim kućama za korišćenje njihovih članaka, ali ima sličnu osnovu. Društvena mreža je potpisala ugovore, jer se suočila sa pretnjom vladinog suzbijanja Fejsbukove dominacije u domenu onlajn oglašavanja.
Agregatori plaćaju u Francuskoj
Početkom aprila francusko državno telo za zaštitu konkurencije naložilo je Guglu da pregovara sa izdavačima o plaćanju ponovne upotrebe delova njihovog sadržaja, koji mogu da se prikažu u Guglovoj usluzi za objedinjavanje vesti ili putem pretrage. Pan-EU reforma autorskih prava iz 2019. uključila je odredbu o proširenju autorskih prava na sadržaj, kao što su vesti koje agregatori, poput Gugla “skidaju” i prikazuju bez naknade. Francuska je prva članica EU koja je ove odredbe transponovala u nacionalni zakon.
