Šest meč lopti nije Rodžer Federer iskoristio protiv Novaka Đokovića u tri meča. Dva puta se to dogodilo u polufinalima US opena, ali sigurno je da je za Švajcarca najbolniji bio onaj poraz u finalu Vimbldona 2019. Ne samo zbog propuštene šanse da osvoji devetu titulu, nego i zato jer je to bilo njegovo poslednje veliko finale. Da je uzeo taj trofej, on bi imao jedan više grend slem pehar a Đoković jedan manje. Ko zna, možda bi samopouzdanje zbog tog trijumfa poguralo Federera ka još više uspeha i možda bi sada bilans trofeja velike četvorke izgledao drugačije.
Ali nije bilo tako, Đoković je uspeo da nađe put do preokreta i sada zasluženo nosi oreol najboljeg tenisera svih vremena.
– Izgubio sam taj meč ali i da sam ga dobio, moj život se ne bi promenio. Nikad nisam očekivao da osam puta pobedim na Vimbldonu i da imam toliko uspeha. Naravno da bih drugačije odigrao sada te meč lopte – istakao je rekorder u broju titula u Londonu u intervjuu „Gazeti delo sport“.
Federer nije rekao kako bi to uradio, ali je glavna zamerka načinu na koji je odigrao te meč lopte, i to na svoj servis, bila da je to uradio previše predvidlivo, šablonski. Kao da je sa druge strane mreže bio neki običan protivnik, a ne njegov tada najveći rival. Međutim, kaže i da ne žali mnogo zbog te propuštene šanse.
– Bilans moje karijere je pozitivan. Osećam ogromnu sreću i zadovoljstvo zbog svega što mi je tenis doneo.
Pričao je i o prvim danima penzije:
– U prvom trenutku sam mislio da ću više patiti. Da će sve biti tužno, ali je na kraju sve ispalo jedna dobra zabava. Nisam zamišljao da će sve biti tako lepo.
Snimio je dokumentarac „Poslednjih 12 dana“ koji govori o vremenu pred penziju.
– Mnogo toga se dogodilo u tih dvanaest dana. Mnogo patnje, mnogo ranjivosti, mnogo lepote koji postoje u karijerama sportista. Sve te slike su bile planirane da ostanu samo za porodicu, ali smo videli da su toliko lepe da je šteta da ostanu samo za nas. Zbog toga sam ponosan što sam ih podelio sa mojim navijačima. Kada smo moja supruga i ja prvi put videli taj film, plakali smo šest puta. Tada sam prihvatio da je moja karijera okončana.
On je već penzioner, ali njegovi najveći rivali još igraju.
– Mnogo poštujem Endija, Noleta i Rafu. Bez njih nikad ne bih postao osoba kakva sam. Ne zavidim im što još igraju, jer sam odavno prihvatio odluku da moram da završim karijeru. Pratim rezultate, gledam mečeve – zaključio je Federer.
