Fatalne plavuše Holivuda

Kada je pozorišni producent i reditelj Sesil B. de Mil odlučio da snimi svoj prvi film, naravno nemi, jer, godina je 1913, najpre je potražio lokaciju u Arizoni. Ali, zbog ćudljivog vremena, budući mogul kinematografije preselio se sa ekipom u Kaliforniju. Dočekao ih je romantični gradić, okružen prelepim krajolicima i klimom koja se odlikuje sa čak 350 sunčanih dana godišnje. Tu, u malenom Holivudu, ekipa iznajmljuje ogroman hangar i pretvara ga u studio. Odatle je izašao "Indijankin muž", prvi film u holivudskoj produkciji.
Od zabave do industrije
Narednih godina umetnost pokretnih slika u Americi munjevito se razvijala u unosnu industriju. Film postaje daleko više od zabave: on je spektakl, magija, biznis i – moćno sredstvo za kreiranje načina života i razmišljanja svih društvenih klasa. Holivud se nameće kao neprikosnoveni gospodar svetskog kinematografskog tržišta i od uspavanog gradića pretvara se u prestižnu naseobinu bogatih i slavnih. Spoj ženske lepote i glamura ubrzo se pokazuje kao zlatni rudnik, pa producenti lansiraju fenomen holivudske zvezde, tajanstvene i nedodirljive filmske dive. Ikone velikog platna su se rađale isključivo prema potrebama i planovima moćnih studija. Popularnost su sticale i veću pažnju publike privlačile mnogo više isfabrikovanim životnim pričama i skandaloznim ponašanjem nego li svojim ulogama.
Bila je to zlatna era kalifornijske "fabrike snova", ili, kako se govorilo, doba kada su "boginje hodale zemljom". Ali, samo su neke među njima bile posebne žene koje su u dugom nizu američkih glumica uspevale da nadžive bljesak slave i postanu deo istorije. I dan-danas važe za fatalne žene Holivuda, a najžešća konkurencija vladala je među divama platinaste kose, takođe revolucionarne u njihovo doba.
Kada bi se za očaravajuću Me Vest reklo da je bila prvi seks-simbol na svetu, to bi bilo tačno ali ne i dovoljno. Jer, ona je bila prva u "industriji snova" koja je svojim idejama uzdrmala svet i to ne samo kao glumica, već i kao pisac pozorišnih komada i filmskih scenarija, ali i kao pevačica. Kritičar Džordž Džin Natan s pravom ju je nazvao "Kipom libida", praveći igru reči od seksualne energije i njujorškog "Kipa slobode" (sloboda na engleskom liberti).

Zvezda holivudskog mogula: Sesil B. de Mil snima prvi film Me Vest

 

Vestova je imala hrabrosti da još davnih tridesetih godina prošlog veka pokrene seksualnu revoluciju. Bila je poznata po dvosmislenim frazama i izjavama koje su zgražavale puritansku Ameriku. Govorila je: "Uvek čuvaj jednog muškarca za crne dane, a i još jednog, za slučaj da bude vedro". Zato je bila i prva glumica čiji su rad prekrajale cenzorske makaze. Ipak, ona je do kraja života ostala ista, pa je i svoj poslednji film nazvala "Sextette".
Me Vest je rođena u njujorškom predgrađu Bruklinu 17. avgusta 1893, kao Meri Džejn, od oca Džona Patrika i majke Matilde Vest. Otac joj je bio policajac, kasnije vlasnik detektivske agencije, a majka je zarađivala kao foto-model. Mala Me, kako su je još tada nazivali, od pete godine je učestvovala u crkvenim zabavama. U sedmoj je već nastupala u amaterskim predstavama, a u dvanaestoj se našla na sceni profesionalnog vodvilja.
Veoma svesna svoje tek probuđene seksualnosti, ona je sama počela šminkom da prenaglašava oči i da nastupa pod nadimkom Bejbi Me. Vragolasta a samouverena, za sve ovo dobijala je veliku podršku majke, koja je smatrala da je sve što njena kći uradi – fantastično. Me je bila jedva punoletna kada je dobila i prvu ulogu na Brodveju, na poziv svog bivšeg učitelja plesa. Uskoro je stigla u šou "Vera Violeta" gde joj je partner bio još jedan početnik, Al Džolson, koji će kasnije postati velika muzičko-zabavljačka zvezda.
Godine 1912. pozvana je da igra zavodnicu zvanu Mala Dafi u predstavi "Ljupka udovica", ali publika nije ni slutila da njena ljubimica već ima poprilično bogat ljubavni život. Naime, ona je sve do svoje četrdesete godine života iz nepoznatih razloga krila da se još sa 17 godina udala u Milvokiju za kolegu Frenka Valasa, ali sa njim nije živela duže od nekoliko nedelja. Već u avgustu 1913. upoznala je zvezdu vodvilja Gvida Deira, koji se do ušiju zaljubio u nju. Da ni Me nije ostala ravnodušna, otkriva još jedna od bezbroj njenih izjava koje se i danas citiraju: "Ne možeš se previše zagrejati za nekog osim ako ne postoji još nešto pored seksa".
Ubrzo se verila sa svojim ljubavnikom, neki su tvrdili i da se venčala, ali ona nikada nije priznala tj brak. Štaviše, u svojoj autobiografiji Deira je označila samo slovom D. Sa njim se razišla dve godine kasnije. Tada je objašnjavala: "Brak je velika institucija. Ja još nisam spremna za neku instituciju".
Me Vest je bila prva glumica koja je pisala tekstove za predstave i filmove u kojima je igrala. A oni su skoro svi bili "nezgodni", jer su sledili životnu devizu Vestove: "Teško je biti zabavan kad moraš da budeš čist". Zbog jednog komada koji je i producirala, završila je u zatvoru. Predstava se zvala veoma jednostavno – "Seks". Publika je bila oduševljena, karte su se prodavale odlično.
Uprkos tome, kritičari su je "sahranili", a uprava grada Njujorka u aprilu 1927. na predstavu šalje policijsku raciju. Uhapšena je cela trupa, a autorka je osuđena na deset dana zatvora zbog "kvarenja morala omladine". Ipak, i iza rešetaka je ostala verna sebi. Uporno je zahtevala da nosi svilene gaćice umesto grubih robijaških, i to joj je dozvoljeno. Pošto se za nju zauzeo upravnik zatvora, počele su da kolaju priče kako Me Vest svako veče provodi kod njega na večeri. Ona sama je pričala da je to tačno, ali da je sa njima večerala i upravnikova žena. Posle osam dana oslobođena je zbog dobrog vladanja.
Put koji je odavno sebi odredila nastavila je tako što je postavila novi, još drskiji komad "The Drag", koji se otvoreno pozabavio homoseksualnošću. Novi šok, novi skandal! Dok je ogromnoj većini Amerikanaca čak i razgovor na tu temu bio nezamisliv, Me se otvoreno bori za seksualne slobode i pravo izbora. To se sa jedne strane smatralo skandaloznim, ali je na drugoj sve više bilo onih koji su se divili njenoj hrabrosti. Ovaj komad joj donosi prvi pravi uspeh.
Pun pogodak
Komad koji će zaista proslaviti Me Vest bio je brodvejski hit "Dajmond Lili" iz 1928. godine . Priča o slobodoumnoj ženi s kraja 19. veka direktno joj je otvorila vrata Holivuda. Uživajući u popularnosti, Me potpisuje svoj prvi ugovor sa studijom "Paramaunt", za film "Noć po noć". Dobila je malu ulogu kojom nije bila zadovoljna. Zato se izborila za pravo da izmeni svoje replike u poznatom, nestašnom stilu. Bio je to pun pogodak.
Na kraju je prekrojila ceo film i zasenila ostale glumce, čemu je doprinela i jedna od njenih mnogih replika koje su postale čuvene i preživele film. Na bezazlenu opasku partnerke, prema scenariju: "Dobri Bože, kakvi lepi dijamanti", ona je dopisala provokativni odgovor: "Dobrota s tim nema nikakve veze, draga moja". Očigledan talenat Vestove učinio je da joj Paramaunt pruži šansu da na veliko platno postavi jedna svoj stari scenario, što je ovaj studio u doba ekonomske krize spaslo od bankrota.