Fašizam vaskrsao u Ukrajini

0

 

 

ZLOKOBNO PODSEĆANJE NA PROŠLOST: Ukrajinski desničari u Kijevu

Istorija se ponavlja, svet se ponovo deli, a ni balkanski narodi nisu ostali po strani kada je u pitanju ukrajinska kriza, koja prerasta u otvoreni rat. Događaji u Ukrajini, a posebno uključivanje raznih profašističkih organizacija, među kojima su i hrvatske, na stranu tamošnjeg režima nije ništa drugo nego jasna posledica zahuktalog procesa revizije istorije koja u Evropi traje poslednjih nekoliko godina. Tom revizijom je obuhvaćen ne samo Drugi, već i Prvi svetski rat, a u pozadini svega su nastojanja SAD i NATO koja se ne libe ni da služeći se modelom Pohoda na Istok Trećeg rajha, osvoje Rusiju.

NOVI POHOD NA ISTOK: Živadin Jovanović

Ovako, najnovije događaje u Ukrajini, komentariše nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije, Živadin Jovanović. On za "Vesti" ocenjuje da revizija istorije za cilj ima promenu granica iz Drugog svetskog rata.
– Brojne knjige štampane u poslednjih nekoliko godina žele da zamagle suštinu Prvog i Drugog svetskog rata, a posebno da revidiraju ulogu zemalja koje su oba puta izgubile, kao što je slučaj sa Ukrajinom koja se sredinom 20. veka otvoreno stavila na stranu fašističke Nemačke. Otuda i ne treba da čudi što su SAD i NATO sada glavni saveznici upravo profašistički orijentisane političke snage u ovoj zemlji. Ameriku ne zanima ni da li su to fašisti, ni da li su teroristi, već samo koliko mogu da im pomognu u ostvarenju ciljeva. Podsetiću da su SAD i u Siriji sarađivale sa Al Kaidom, a 1999. na Kosmetu bile udarna pesnica OVK, iste one organizacije koju su sami stavili na spisak terorističkih grupa – ocenjuje Jovanović.
Na sličan način način razmišlja i jedan od najcenjenijih srpskih vojnih geopolitičkih stratega, general Radovan Radinović. Za njega je rat u Ukrajini, zapravo rat za Rusiju.
– Reč je o geopolitici Zapada koja se vekovima nije menjala, a za suštinu ima tezu da ko ovlada istokom Evrope ovladaće i srednjom Azijom, a ko vlada srednjom Azijom, vlada i Rusijom. Evropa se na žalost, u takvoj igri, našla u ulozi najobičnije služavke Amerike. Međutim, za Putina je Ukrajina "crvena linija" koju ne sme da pređe, jer je ideja SAD da "uplivom" na ruske granice obesmisle strategiju odmazde nuklearnim oružjem – ističe Radinović i objašnjava da u slučaju da SAD dođu dovoljno blizu Rusije, tada bi za Moskvu bilo malo vremena za nuklearni odgovor, pa bi se samim tim i izgubila realna opasnost od kontraudara.

AMERIČKE RATNE IGRE: General Radovan Radinović
 

Naši sagovornici takođe tvrde da nije ni malo slučajno što su se na barikadama proruskih aktivista u Kramatorsku pojavile fotografije Slobodana Miloševića.
– Milošević je, ma šta mislio o njemu, ipak simbol otpora NATO i globalizmu SAD. Svet je video na koji način su i SFRJ i Srbija platili cenu suprotstavljanja novom svetskom poretku – kaže general Radinović, a Živadin Jovanović dodaje da "Rusija ipak nije Srbija".
– Narod Ukrajine je shvatio da je Milošević zaista bio jedan od najvećih simbola otpora novoj doktrini Zapada i njegovoj reviziji Pohoda na Istok koja je propala u Drugom svetskom ratu. Otuda se i novom revizijom istorije na svaki način pokušava da se u javnosti izjednače uloge Hitlera i Staljina – zaključuje Jovanović.

 

 

Nariškin: Srbi, hvala vam!

Predsednik Državne dume Ruske federacije Sergej Nariškin zahvalio se juče srpskoj javnosti na njenom stavu o krizi u Ukrajini, za koji je naveo da je identičan stavu Rusije.
"U Kijevu su radikali organizovali puč i sada prete narodu na jugoistoku zemlje samo zato što zna svoju istoriju i želi da govori svojim jezikom", rekao je Nariškin na otvaranju okruglog stola "Istorija i pouke svetskih ratova" u Beogradu.
Predsednik ruske Dume je istakao da je saradnja Srbije i Rusije važan deo istorije te dve države, i da njegova zemlja 1914. godine nije mogla da postupi drugačije nego da stane na stranu Srbije u Prvom svetskom ratu.

 

 

 

Hrvatski "psi rata"

Brojni američki dnevnici, poput "Vašington tajmsa", objavili su informaciju da su Rusi presreli razgovore pripadnika ukrajinskih snaga u akciji napada na Slavjansk, a da se deo odvijao na hrvatskom. Ruske jedinice elektronskog izviđanja iz Rusije slušaju celokupan radio-saobraćaj na području jugoistočne Ukrajine.
U Moskvi sumnjaju da se u Ukrajini nalaze i pripadnici jedne američke privatne bezbednosne agencije, koja inače šalje svoje ljude da učestvuju u takvim sukobima širom sveta. Što se tiče hrvatskog jezika, ruski vojni stručnjaci još nisu sigurni je li reč o Hrvatima, koji se bore i rade za tu američku agenciju pa su se sticajem okolnosti našli na "poslu" i u Ukrajini, ili je reč o nekoj hrvatskoj agenciji tog tipa.

 

 

POSLUŠNOST KIJEVU OTKAZAO I SLAVJANOSERBSK

Potomci Srba
opkolili miliciju

U Slavjanoserbsku, gradu kod Luganska kog su u seobi 1753. naselili Srbi, naoružani pripadnici proruskih snaga opkolili su regionalnu ispostavu milicije lojalnu Kijevu i prebili načelnika.
Prema rečima očevidaca, pukovnik milicije Genadij Bahtizin izašao je iz zgrade da pregovara, ali su ga udarcem kalašnjikova u glavu oborili na tlo i prebili. Potom su u zgradu ušli nenaoružani ljudi koji traže od milicije da pređe na stranu naroda i da se tako izbegne juriš na njih i krvoproliće. Za to vreme, vojnici Jugoistočne armije u maskirnim uniformama ostali su oko zgrade i držali prozore na nišanu. Primećeno je i da su naoružani i raketnim i bacačima granata. Gradsku upravu pobunjenici su zauzeli još 1. maja, kada su oborili ukrajinsku zastavu i podigli rusku. Tada su i oterali gradonačelnika kojeg je nekoliko dana ranije postavio gubernator odan hunti u Kijevu.
Navodi se da je reč o jedinici sastavljenoj uglavnom od meštana Slavjanoserbska, grada od oko 5.000 stanovnika koji se izjašnjavaju kao Rusi. Reč je većinom o potomcima vojnika 1. i 2. Slavjanoserbskog husarskog polka koji su u vreme seobe u Rusiju došli iz okoline Petrovaradina i u stepi izgradili utvrde oko kojih su osnovali grad. Cela oblast u to vreme nazivala se Slavjanoserbija i uživala je veliku autonomiju. Južno od Kijeva bila je druga kolonija Srba koja je nosila ime Novaja Serbija.

I. K.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here