Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) sa sedištem u Berlinu navodi da iz” izjava nemačkog šefa diplomatije Hajka Masa tokom posete Prištini i Beogradu proizilazi da mu je namera da ponovo podstakne pregovore između Beograda i Prištine uz podršku Evropske unije”.
Kako Reljić kaže, nemački šef diplomatije je ukazao “da na obe strane posle parlamentarnih izbora postoje stabilne većine što bi, kako smatra, trebalo da olakša pregovore o normalizaciji međusobnih odnosa”.
– Najavio je i da želi da utvrdi na koji način Nemačka i Evropska unija mogu da podrže Zapadni Balkan u prevazilaženju ekonomskih i socijalnih posledica pandemije. I da još jednom ponovi da će region u budućnosti biti u EU. To nisu novi naglasci, ali sada mogu da se iznesu uživo posle dugog razdoblja diplomatije preko video kamera. Videćemo da li će neposredni razgovori doneti veće političke rezultate – rekao je Reljić.
Vaš komentar o “non-pejperu” koji se pojavio, da li je moguće menjati granice na Zapadnom Balkanu u ovom trenutku?
– Bura u čaši vode. Nisam primetio da je bilo ko rekao nešto o tim zamislima nepoznatog porekla osim da ih treba odbaciti. No, to što se svuda potrošilo toliko reči o takvom „fantomskom“ spisu ipak ukazuje da postoji strepnja da bi u mogao da nastane novi metež u regionu. Jer, politički i društveno-ekonomski, na području bivše Jugoslavije bilo je napretka samo u Sloveniji i delimično u Hrvatskoj. U oba slučaja to je odraz članstva u EU. Hrvatska će, na primer, tokom narednih sedam godina dobiti oko 20 milijardi evra bespovratne razvojne pomoći od EU. Ostatak regiona zaostaje i tone u autoritarnu vladavinu i ekonomsko tavorenje. Kada ljudi ne vide dobre životne perspektive postaju često povodljivi za ekstremističke i nasilne zamisli. Naročito bi to mogao da bude slučaj posle dve decenije u kojima nisu sva rešena politička pitanja otvorena raspadom Jugoslavije – pre svega odnos Beograd i Prištine i međusobni odnosi u Bosni i Hercegovini. Toga je i Zapad svestan.
S obzirom da su u septembru izbori u Nemačkoj, koliko Berlin u ovom trenutku može da se posveti Zapadnom Balkanu?
– Činjenica je da će predizborna kampanja zaokupljati narednih sedmica sve više pažnju partijskih vodja u Nemačkoj. I u Francuskoj, gde su predsednički izbori u aprilu naredne godine, primetno je da predizborne teme postaju sve važnije. Zato ne očekujem da će narednih meseci države-članice povlačiti neke nove poteze van podrške delovanju EU na Zapadnom Balkanu. U svakom slučaju, buduća nemačka vlada, bez obzira kako bude sastavljena, nastaviće u najvažnijim spoljnopolitičkim pravcima da sledi zatečeno nasleđe. Nema povoda da se očekuju bitne promene.
