Februarsko proleće u Ohridu uveliko miriše na predstojeću turističku sezonu, a zubato sunce je oživelo glavno šetalište u starom delu bisera makedonskog turizma, Uneskove riznice sakralnih objekata i grada čuvene endemske ohridske pastrmke. Ispred brojnih kafića i kafana vrvi od gostiju. U dane vikenda, pored makedonskog, u Ohridu se najčešće mogu čuti i srpski, bugarski i grčki jezik.
|
"Nedavno smo sproveli anketu na temu "Ribe u Ohridskom jezeru" kojom je bilo obuhvaćeno 300 učenika od petog do osmog razreda osnovnih škola. Dobijeni rezultati su bili frapantni. Nijedan od đaka nije znao koje ribe žive u Ohridskom jezeru, a čak 99 odsto anketiranih učenika nisu znali ni da razlikuju ohridsku pastrmku od drugih vrsta riba", veli Radovan Dimitrieski iz Sportsko-ribolovnog kluba "Sveti Apostol Petar". |
Poražavajuće neznanjeGrupe turista, onih koji su ovde na nekom međunarodnom kongresu ili samo na proputovanju, fotoaparatima i kamerama beleže nezaboravne trenutke u gradu podno Samuilove tvrđave.
A nakon obilaska kulturnih znamenitosti ili krstarenja po tirkiznom jezeru, onako umorni, ali puni utisaka, zasednu u neki od brojnih restorana da svoje impresije dopune porcijom nadaleko čuvene ohridske pastrmke. Kućama se uvek vraćaju zadovoljni i ne sluteći da su umesto ohridske jeli bosansku, mavrovsku ili kalifornijsku pastrmku, a ne retko čak i morsku ribu koja im je bila servirana kao pastrmka.
Budući da je lov na pastrmke iz Ohridskog jezera zabranjen do 2012, ugostitelji se na sve moguće načine dovijaju da udovolje turistima. Pri tom koriste i male trikove kako bi goste ubedili da se zaista radi o endemskoj ohridskoj pastrmki prepoznatljivoj po crvenim tačkama u nizu po svom telu.
Član Sportsko-ribolovnog kluba "Sveti Apostol Petar" Dimče Majkovski otkriva kako je bosanska, mavrovska ili kalifornijska pastrmka u restoranima odjednom postaje ohridska.
"Pre nego što se ponudi i pokaže gostima, vodootpornim flomasterom ili lakom za nokte na pastrmki se nacrtaju crvene tačke, koje se gube prilikom pečenja, tako da izgleda kao ohridska. Ljudi uglavnom ne poznaju ribe, a još manje razlikuju vrste pastrmki, pa ih je lako prevariti i porciju "ohridske pastrmke" im naplatiti po 1.200 denara (20 evra), umesto 200 ili 250 denara, koliko zaista košta ono što im se nudi", objašnjava Majkovski.
Uprkos zabrani lova na pastrmke, strogim kaznama i danonoćnoj budnosti čuvara, ribokradice ne odustaju od krivolova. To je za njih veoma unosan posao jer ako s punom mrežom umaknu jezerskoj policiji, samo od tog ulova mogu i te kako dobro da zarade.
U Ohridu i susednoj Strugi vele da se ohridska pastrmka, ipak, može naći u ponekom lokalu ili u ribarnici ispod tezge. Doduše, ređe od domaćih ribara koji ne poštuju zabranu ribolova, ali zato ona u velikim količinama ilegalnim putevima stiže iz Albanije. Bez obzira što je postignut međudržavni dogovor o zajedničkoj zaštiti Ohridskog jezera i ribljeg fonda u njemu, na albanskoj strani cveta krivolov, tako da ulovljena pastrmka sa one strane jezera zna da "dopliva" i do Ohrida ili Struge.
