Fabrika humanosti

0

Kao u fabričkoj hali
 

Na ulazu u hangar je Aleksandra Topalović, prikuplja novac za humanitarni fond Čovekoljublje. – Već smo prikupili 10.000 evra.

 

Povuci, potegni: Vera Pantelić iz Ljiga
 

U obilazak stiže ambasador Rajko Simić. Razgleda hangar, slika poput neke tvorničke hale, "radnika" na sve strane, jure kao mravi.

 

-Za svaku je pohvalu kako su se ljudi angažovali. Uputili smo apel Crvenom krstu Francuske, dopise raznim organizacijama, firmama putem Medefa, u toku su razni sastanci. Razmišljamo o donatroskoj večeri u srpskoj rezidenciji. Činimo sve što je moguće. Divni su ljudi. Zatrpani smo pismima i ponudama za pomoć – govori ambasador.

Jedna dijasporka maramom povezala glavu. Mnogo je užurbana. Ambasador joj govori:

-Hvala što pomažete. A ona sreća što joj se diplomata obratio, ovako odgovara:

-Hvala i vama što nas podržavate. Ja sam Darinka Spasenić, imam 65 godina, ova deca me slušaju. Odakle sam? Sa svih strana: rođena u Krajini, porodica u Novom Sadu, drugi u Žarkovu… Ovo što nam se dešava mnogo je žalosno. A, najbitnije je da imamo dušu.

 

Nedaleko od njih čelnik dijasporaca Romeo Milošević. Skida sako, košulja mu snežno bela, uskače u muški lanac, kutije putuju od ruke do ruke. U kombiju, mantiju zavrnuo otac Željko, pripala mu poslednja stanica, slaže kutije.

 

Romeo Milošević drugi zdesna
 

 

Đura Ćetković potpredsednik Saveza Srba u Francuskoj kaže:

– Organizacija prikupljanja pomoći dodeljena je Savezu Srba i Crkvi, a za kamione su zaduženi kabinet predsednika Nikolića, Crveni krst Srbije i Ambasada Srbije. Sve treba da bude transparentno, od potvrde Ambasade, dočeka pratnje na granici i dostave sabirnom centru u Beogradu. Nema improvizacija.

Prvi šleper kapaciteta 42 tone krenuo je u već u sredu uveče. Mahali su mu, uz povike: "Srećno".

 

Dva šefa

U hangaru vlasnika Mikija Novakovića uočavaju se dva šefa: Saša Pešić zadužen je za

Susret s ambasadorom (u sredini Darinka Spasenić)

koordinaciju dok je Bojan Stefanović organizator logistike.

 

Obojica uvežbani, nigde ne zapinje i svi ih slušaju.

 

Svaka paleta je čvrsto uvezana, na njoj je upisan broj i fotografisana je.

 

To je po onoj narodnoj: "Ako laže koza, ne laže rog".

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here