Srbija
Eksperti D&B su, naime, saopštili da tokom 2010. treba očekivati povoljnija kretanja u srpskoj ekonomiji, ali su i u januarskom izveštaju zadržali prethodni kreditni rejting za našu zemlju – DB5a.
Zadržavanje kreditnog rejtinga na navedenom nivou znači da je Srbija i dalje u grupi zemalja sa visokim rizikom poslovanja, navodi se u izveštaju D&B dostavljenom Tanjugu.
U najnovijoj analizi privrednih kretanja u regionu zapadnog Balkana, eksperti D&B su pohvalili ekonomsku politiku koju je u protekloj godini vodila, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), vlada sprskog premijera Mirka Cvetkovića.
Činjenica je, međutim, da je januarski kreditni rejting Srbije, koji su sasčinili eksperti D&B, najlošiji u regionu zapadnog Balkana, ako se izuzme Bosna i Hercegovina.
Bruto domaći proizvod (BDP) u našoj zemlji je lane opao, prema proceni Republičkog zavoda za razvoj oko 2,7 odsto u odnosu na na 2008, dok se u ovoj godini očekuje skok tog važnog ekonomskog indikatora od dva procenta.
Srbija je prošlu godinu okončala sa osetno manjim padom BDP- a nego u mnogim drugim zemaljama, uključjući i one iz bliskog okruženja.
Hrvatska
Hrvatska je, naprimer, lane imala, prema većini meritorinih procena, pad BDP-a veći od šest procenata, a ove godine će, kako su predvideli stručnjaci MMF -a u prognozi objavljenoj jesenas, ostvariti rast privredne aktivnosti od svega 0,4 odsto.
Elektronska i štampana glasila u Zagrebu ističu da će se Hrvatska ove godine suočiti sa mnogim teškim ekonomskim izazovima, uključujući i otplatu prispelih obaveza po stranim kreditima u vrednosti od 14 milijardi evra.
Lane je u Hrvatskoj bez posla ostalo više desetina hiljada ljudi, a stopa nezaposlenosti uvećana je na više od 15 odsto. Istovremeno su neke ključne privredne grane, uključujući brodogradnju i građevinarstvo, bile u pravom kolapsu, a promet u trgovini je opao u periodu januar – seoptembar za 4,5 milijardi evra, u poređenju sa istim razdobljem 2008.
Realna stopa nezaposlenosti u Srbiji je još veća nego u Hrvatskoj i mogla bi u doglednoj budućnosti da opadne samo ako se ostvaruje isti ili još veći privredni uspon beležen pre izbijanja globalne ekonomske krize, ističu domaći ekonomisti.
Oni takođe ukazuju da bez osetnijeg popravljanja sada loše situacije na lokalnom, regionalnom i globalnom tržištu rada, kao i skoka zarada zaposlenih, ne treba očekivati znatniji rast potrošnje, što je bitan uslov za oživljavanje privredne aktivnosti.
Slovenija
Koliko je globalna finansijsko – ekonomska kriza lane bila pogubna pokazuje i primer Slovenije koja je u ovu godinu ušla sa rekordnih oko sto hiljada nezaposlenih, velikim padom izvoza i, kako primećuju analitičari u Ljubljani, vrlo slabašnim izgledima za respektabilan privredni rast.
Banka Slovenije je ovogodišnji privredni rast zemlje procenila na 1,6 odsto, uz očekivanu stagnaciju inostrane i domaće tražnje, pad investicija i dalji skok nezaposlenosti.
Slovenija, koja je od 1. maja 2004. članica Evropske unije, a od pre dve godine i zone evra, pretrpela je, prema svim raspoloživim podacima, veliku šetetu usled najvećeg pada globalne privrede u proteklih sedam decenija, dok su negativni efekti izazvani tom krizom u drugim bivšim ex-YU republikama još veći.
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina se, na primer, sada suočava sa armijom nezaposlenih većom od pola miliona ljudi, a zvanična statistika pokazuje da se na biroma rada nalazi više od 40 odsto radno sposobnog stanovništva.
Crna Gora
Crna Gora je u 2010. takođe ušla sa rekordnim brojem nezaposlenih kojih trenutno ima više od 30 hiljada. Situacija bi ove godine mogla dodatno da se pogroša jer su velike fabrike, poput podgoričkog Kombinata aluminijuma i Železare u Nikšiću, čiji radnici su najavili protesna okupljanja domah posle pravoslavnog Božića, u kolapsnom stanju.
Crnogorski BDP je lane u najboljem slučaju bio stagnantan, što je drastična razlika u odnosu na snažnu privredn ekspanziju od osam i 11 odsto ostvarenu u 2008. i 2007.
Protekla godina bila je vrlo teško razdoblje i za makedonsku privredu koja je 2009. okončala sa negativnom stopom rasta, visokom nezaposlenošću i deficitom u trgovini sa inostranstvom većim od dve i po milijarde dolara.
Makedonija
Makedonska vlada je za ovu godinu planirala dvoprocentnu privrednu ekspanziju i isti nivo inflatorne stope, ali je, imajući u vidu nepovoljne unutrašnje i spoljne okolnosti, sada teško oceniti koliko je taj plan realno ostvarljiv.
Okolne članice EU
Teškoće sa kojima se sada suočavaju privrede zemalja na prostoru bivše Jugoslavije i te kako se osećaju i u drugim državama regiona, uključujući i članice EU – Grčku, Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku.
MMF i EU su, inače, u poslednjem kvartalu 2008. odobrili Mađarskoj stabilizacioni zajam u vrednosti oko 25 milijardi dolara koji je dobrim delom realizovan u toku 2009.
Istu vrstu obilne finansijske pomoći lani je dobila i Rumunija čija privreda je nekon prilično povoljnog razdoblja, koje je trajalo od početka ove decenije do kraja 2007. godine, u toku 2008. zapala u veliku krizu. |
Grčka će se, kako su izjavili domaći ekonomisti početkom januara, ove godine suočiti sa rastom broja nezaposlenih za još sto hiljada, dok će Bugarska nakon lanjskog pada BDP – a iznad šest procenata, verovatno i 2010. ponovo zabeležiti negativnu stopu privrednog rasta.
Rumunija ove godine može računati, prema najsvežijoj prognozi MMF -a sa kojom su uglavnom saglasni domaći ekonomisti, na vrlo skroman privredni uspon od 0,5 odsto, nakon što je lani imala, prema svemu sudeći, veoma visok pad ekonomske aktivnosti od približno osam i po procenata.
Mađarska je, prema podacima obojavljenim ove sedmice, u tromesečju završenom krajem novembra, imala rekordnu stopu nezaposlenosti od 10,5 odsto, jer je tekuća ekonomska kriza naterala kompanije u toj zemlji da masovno otpuštaju radnike.
