"Bilo je potrebno rešiti niz konkretnih problema", rekao je Tadić u izjavi novinarima u Pragu, gde boravi na kongresu Partije evropskih socijalista, i podsetio da je u saradnji sa Haškim tribunalom trebalo dati uverljive dokaze da Srbija zaista čini sve da završi taj proces.
Maksim Ferhagen, ministar spoljnih poslova Holandije, jedine države EU koja je uslovljavala nastavak evrointegracija Srbije hapšenjem preostale dvojice haških optuženika, izjavio je, posle odluke o deblokadi Prelaznog sporazuma, da je sada trenutak da se stimiluše pozitivan razvoj situacije u Srbiji.
Šef holandske diplomatije je, međutim, istakao da je neophodno da se nastavi pritisak kako bi se održao ovakav zadovoljavajući nivo saradnje sa Hagom i da hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića i dalje predstavlja najvažniji cilj.
Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger je u izjavi novinarima u Briselu pozdravio odluku Saveta ministara spoljnih poslova EU o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom ocenivši da kraj blokade sporazuma stvara "pozitivnu dinamiku" u korist Srbije.
"To je veoma bitno, pošto se jačaju proevropske snage u Srbiji", naglasio je Špindeleger.
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband je posle susreta u Londonu sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem pozdravio "nekprekidan napredak" koji Srbija postiže u saradnji sa Haškim tribunalom.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ocenio je da će odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma uticati povoljno na privlačenje stranih investitora u Srbiju, jer predstavlja garanciju da će poslovni ambijent u Srbiji biti usklađen sa standardima koji postoje u EU.
"Naša jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma bila je, na kraći rok, trošak za srpsku privredu, ali se sada pokazuje kao dobra investicija na duži vremenski period", izjavio je Bugarin Tanjugu.
Prema njegovim rečima, tek odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, zahvaljujući režimu dijagonalne kumulacije porekla roba, proizvođači i investitori u punoj meri mogu iskoristi mogućnosti koje pruža zone slobodne trgovine Zapadnog Balkana, odnosno CEFTA.
To će u praksi značiti da će sirovine ili delovi koji su uvezeni sa tržišta CEFTA i ugrađeni u proizvode u Srbiji, sada pri izvozu u EU imati tretman domaće robe i neće podlegati carini.
