Evropski sud ocenio je da su granične kontrole na šengenskom prostoru moguće samo u slučaju ozbiljne pretnje po javni red i unutrašnju sigurnost moguće samo na maksimalnih šest meseci.
Sud je ukazao da je potom potreban dokaz za novu ozbiljnu pretnju, a Austrija to nije dokazala od 2017. godine.
Na osnovu te odluke dovode se u pitanju granične kontrole koje je Austrija na unutrašnjim šengenskim granicama postavila od migrantske krize, pre sedam godina.
Austrija je odluku o sprovođenju kontrole na svojim državnim međama produžavala od 2015. na svakih šest meseci, što je, prema Evropskom sudu moguće samo do maksimalno dve godine, ali ukoliko postoji odgovarajuća preporuka Saveta EU.
Nakon isteka roka zemlje članice mogu nastaviti graničnu kontrolu za daljih šest meseci samo uz prilaganje dokaza o ozbiljnoj pretnji, podvukle su sudije.
Povod za odluku Evropskog suda je slučaj jednog građanina EU koji je prilikom ulaska u Austriju u avgustu i novembru 2019. na slovenačko-austrijskoj granici odbijao da pokaže dokumenta.
On je zbog toga kažnjavan sa po 36 evra.
Evropski sud je konstatovao da Austrija od novembra 2017. nije prilagala dokaze o novoj pretnji, čime se građanima prilikom ulaska iz neke druge čllanice EU ne mogu tražiti dokumenta.
Ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner reagovao je na odluku Evropskog suda ističući da je Austrija, što se tiče ilegalne migracije, zemlja u Evropi koja je jedna od najpogodjenijih.
Ukazao je da je i u prvim mesecima ove godine više ilegalaca ušlo u Austriju.
Karner je kazao da je Savet ministara unutrašnjih poslova EU jedinstven da su kontrole na granici potrebne za funkcionisanje Šengena.
– Ako je potrebno zaštititi građane i granice onda ćemo to činiti i u budućnosti – rekao je on.
