U Španiji ljudi u proseku žive 84 godine, pa je u toj mediteranskoj zemlji najviša očekivana životna starosna granica među 27 država Evropske unije.
Analitičari smatraju da je to zbog mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, ribom i maslinovim uljem.
Takođe i zbog brojnih sunčanih dana i ugodne klime, zahvaljujući kojima stanovnici provode više vremena na otvorenom, baveći se fizičkim aktivnostima.
– U mediteranskim zemljama držimo puno i do društvenog života, pa izlazimo češće napolje nego ljudi u nordijskim zemljama, koje nas nadmašuju u BDP-u po stanovniku – kaže Manuel Anguita, predsednik Španskog udruženja kardiologa.
Italija, gde ljudi žive u proseku 83,8 godina, i Malta, sa očekivanom dobi od 83,6 godina, nalaze se na drugom i trećem mestu.
Prosek Evropske unije je 81,5 godina.
U Hrvatskoj, mediteranskoj i srednjoevropskoj zemlji, ljudi žive ispod tog proseka, odnosno 78,8 godina.
Manja starosna granica je u Poljskoj, Slovačkoj, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji i Letoniji, a na dnu je Bugarska, gde život u prosjeku traje 75,8 godina.
Analitičari smatraju da na višu starosnu granicu Španaca utiče i što piju manje teških alkoholnih pića, što imaju solidno javno zdravstvo, nisu imali ratove decenijama i što njihova politika nastoji da smanji broj nesreća u saobraćaju.
