Razloga za ovako tešku optužbu ima dovoljno, sudeći po argumentima iznetim u ovom tekstu koji je za neposredan povod imao dva događaja: članak gradonačelnika Londona Borisa Džonsona u "Telegrafu" i TV raspravu na "Euronjuzu" četvoro kandidata za vodeće funkcije u Briselu (Martina Šulca, Žan-Klod Junkera, Gija Verhofštata i Ska Keler).
Džonson je ironično ponudio svojim zemljacima da umesto biranja poslanika za Evropski parlament tamo delegiraju 73 poslanika britanskog parlamenta.
"Ta delegacija bi imala tešnju vezu sa biračima u otadžbini", kaže londonski lordmer. Većina britanskih glasača nema pojma ko je njihov predstavnik u Evropskom parlamentu i šta tamo radi, pa svaki put kada na red dođu ovi izbori – tu farsu obeleži sve manja izlaznost birača.
"Evropski parlament je propali eksperiment", kategoričan je Džonson koji tvrdi da prema tom telu EU postoji "sveopšte nepoverenje javnosti", a pritom je i bunar bez dna koji guta ogromne pare.
– Britanci bi trebalo da postanu uzor ostalim žiteljima zemalja članica EU tako što će oni izmeniti izborni sistem za EP – napisao je Džonson.
Podržao ga je već prvi čitalac, a taj Nemac je usput ostavio i komentar da se "uzda u Britance". Ovo objašnjava time da bi izlazak Britanije iz EU rasturio Uniju, a da bi najveći razlog da je napuste imali zapravo Nemci koji su "krava muzara" ove zajednice. Ali, mi moramo da slušamo ono što nam ujka Sam (Amerika) naredi, zaključuje čitalac.
Džonsonu se na kritici Evropskog parlamenta može zameriti jedino to da je možda želeo da sačuva izborne šanse svoje Konzervativne partije, suočene sa žestokim udarom Najdžela Feridža i njegove Stranke za nezavisnost koja je antievropski orijentisana i na tom talasu nezadovoljstva bi mogla da pomrsi račune aktuelnom premijeru Dejvidu Kameronu.
Druga priča je već prevara i dokaz dvoličnosti među budućim liderima EU. U pomenutoj TV debati na "Euronjuzu" su kandidati žestoko osuđivali istorijski prodor desničara u EP. Žan-Klod Junker je rekao "Ja kažem NE ekstremizmu. Nema dijaloga, nema razgovora, nema koalicije!". Martin Šulc: "Kao Nemac mislim da je nezamislivo da bi neka nacistička partija, posle izbora, mogla da sedi u Evropskom parlamentu!".
Na prvi pogled – ispravni stavovi političara koji se otimaju za sjajno plaćena mesta u vrhuški EU. Ali…
U aktuelnoj ukrajinskoj krizi, lideri EU (uz podršku Nemačke) zdušno podstiču i bodre dovođenje na vlast fašističkog režima u Kijevu, koji i danas finansiraju. To posebno važi za partiju "Svoboda" Olega Tjahnjuboka, desno-ekstremističku, fašističku, antisemitsku i punu mržnje prema svemu ruskom.
Niko i ne pokušava da sakrije da ta partija nastavlja tradiciju zapadnoukrajinskih kolaboracionista Hitlerovog režima koji su zajedno sa Vermahtom počinili brojne masakre u okupiranom Sovjetskom Savezu.
Partija milozvučnog imena "Sloboda" zapravo je osnovana kao Socijalno-nacionalna partija Ukrajine. Sličnost sa uzorom iz Trećeg rajha je očigledna.
Ti isti "slobodari" odavno šuruju sa nemačkim neonacistima iz stranke NPD.
Dakle, gospoda Junker i Šulc, "lažni sveci" (kako ih naziva autor osvrta), bore se protiv onoga što na drugoj strani pomažu. A da sram ta bude veća – niko od vodećih zapadnoevropskih medija nije ni spomenuo ovu "razroku" politiku budućih evropskih vlastodržaca.
