Oni kao argument navode i nedavni
referendum u Švajcarskoj na kome se većina građana izjasnila protiv dalje izgradnje minareta
u toj zemlji. Predmet polemika je i dokumentarni film "Fitna" holandskog poslanika i političara Gerta Vildersa, u kome je on stavio znak jednakosti između islama i fašizma.
"Vladin stav je jasan: u danskom društvu nema mesta za burke i feredže. To su simboli odnosa prema ženama i humanosti kojima se u potpunosti protivimo i želimo da se borimo protiv toga", izjavio je ove nedelje danski premijer Lars Leke Rasmusen.
On je naglasio da vlada razmatra mogućnost da ograniči nošenje tradicionalnog vela koga se još uvek ne odriču pojedine muslimanske, koje žive u Danskoj. Muslimani su ovo razmišljenje odmah dočekali "na nož" što se i moglo očekivati, pogotovo što je pre tri godine danski list "Jiland posten" objavio karikature proroka Muhameda sa eksplozivom u turbanu i prikazao ga kao teroristu.
Nošenje burki na dnevnom redu je i u Francuskoj, gde parlamentarna komisija već šest meseci istražuje taj fenomen.
"Potpuno prekrivanje (žena) nije dobrodošlo u Francuskoj. To je suprotno našim vrednostima i protivno je ideji o dostojanstvu žena", izjavio je nedavno predsednik Nikola Sarkozi, nastojeći da izbegne da ga optuže za antimuslimansko raspoloženje.
Borci za ljudska prava, međutim, osuđuju inicijative evropskih političara, koji koristeći antimuslimansko raspoloženje, žele da pridobiju nove glasove. Pogotovo što muslimanke koje prekrivaju telo, borci za ljudska prava smatraju da je to njihov izbor i da ova kampanja potvrđuje dvolično ponašanje pojedinih evropskih političara – dok se na rečima bore za ljudske slobode, u isto vreme se zalažu za zabrane.
