Stoga se krenulo u izradu "operativnog plana" EU kako eventualna gasna kriza ne bi pogodila stanovništvo Evrope. Prema nacrtu dokumenta koji je procureo do agencije Rojters, Evropska unija će prvo zabraniti preprodaju uvezenog tečnog naftnog gasa unutar Starog kontinenta. Naime, mnoge zemlje Evrope uvoze tečni gas sa Bliskog istoka, pre svega iz Katara, ali ga, kako potrebe za gasom variraju sezonski, preprodaju unutar Evrope onome kome više treba.
"Zabranom preprodaje EU smatra da će stvoriti dovoljne zalihe za predstojeću zimu u slučaju eskalacije rata u Ukrajini", navodi izvor agencije iz Evropske komisije.
– Kratkoročno, veoma smo zabrinuti za zimske zalihe na jugoistoku Evrope – rekao je izvor iz Komisije koji je direktno uključen u izradu plana u Briselu.
Putin: Razum, a ne sankcijeRuski predsednik Vladimir Putin je rekao da se nada da se Rusija i Zapad mogu vratiti normalnoj saradnji i izaći iz sadašnjeg "rata sankcijama". – Trebalo bi da trgujemo, da sarađujemo jer sadašnja spirala sankcija samo šteti nacijama. Nadam se da će zdrav razum prevladati, ali da bismo to postigli moramo odustati od politike ultimatuma – rekao je Putin. |
Posmatrano u celini, Evropa iz Rusije uvozi skoro 30 odsto ukupnih potreba za gasom, ali ta količina nije raspoređena ravnomerno. Primera radi, Češka, Finska, Bugarska i zemlje Baltika zavise 100 odsto od ruskog gasa, Poljska 90 odsto, dok Španija i Francuska ne uvoze ništa. Nemačka kao pojedinačno vodeća ekonomija EU uvozi oko jedne četvrtine gasa iz Rusije. Više od polovine potreba za plavim energentom iz Rusije podmiruju Slovačka, Mađarska, Slovenija, Austrija, Turska, Srbija i Grčka.
Druga mera Evropske komisije je smanjenje isporuka gasa industrijskom kompleksu. Ovaj potez bi, smatraju stručnjaci, nesporno doneo uštede za zimu, ali bi uticao na smanjenje industrijske proizvodnje, što bi evropsku ekonomiju koja je ionako na staklenim nogama gurnulo u rizik duboke recesije.
– Nadamo se da hitne mere predviđene direktivom 994/2010 kojom se sprečava reeksport gasa s Bliskog istoka i iz severne Afrike, mogu da nam uštede dovoljno gasa da zaštitimo građane kako bi u svojim domovima živeli normalno – naveo je Rojtersu izvor iz EU.
Posle druge gasne krize u Ukrajini 2009. godine, do koje je došlo jer Kijev nije mogao ili želeo da plaća čak ni povlašćenu cenu gasa, EU je donela direktivu 994/2010 kojom stimuliše zemlje članice da diversifikuju izvore snabdevanja gasom, kako ne bi bile u poziciji da zavise od Rusije. Međutim, za tako nešto je potrebno vreme koje EU trenutno nema, te će možda morati da posegne za radikalnim merama.
Narastajuća ukrajinska kriza već je doprinela da cena gasa u julu skoči za 35 odsto. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je upozorio da bi "Rusija mogla da prekine isporuke gasa u okviru trgovinskog rata protiv EU i Ukrajine". S druge strane zvanična Moskva ovakva upozorenja karakteriše kao "besmislice i dezinformacije".
U celoj ovoj ujdurmi, treba imati u vidu da su gas i nafta glavni izvori prihoda Rusije, te bi prekid isporuke energenata teško ekonomski pogodio i tu zemlju jer bi ostala bez deviznih prihoda.
Baš kao što Evropa traži alternative Rusiji, i Moskva ispituje svoje opcije. U okviru raznovrsnosti izvoza ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je u Kini sklopio posao veka o gradnji mreža gasovoda prema energetski gladnoj Kini. Ali i Rusiji je potrebno vreme da te gasovode izgradi, tako da će u Kremlju sasvim sigurno dobro promisliti pre nego što bi se odlučili da zavrnu ventile Evropi.
KIJEV POKUŠAVA U ŠACI DA DRŽI I RUSIJU I EU: Ucenjuje i Ukrajina
Ruski ministar energetike Aleksandr Novak je posle sastanka s evropskim komesarom za energetiku Ginterom Etingerom izrazio zabrinutost zbog moguće energetske krize u Evropi. Novak je, naime, rekao da je moguće da će Kijev pokušati da koristi zimu i nepostojanje sporazuma sa Rusijom o isporukama gasom da Evropu dublje uceni zaustavljanjem tranzita gasa. Konkretno, Moskva procenjuje da bi Kijev mogao da počne da krade gas namenjen Evropi u slučaju da mu Rusija uskrati energent koji Ukrajina ne plaća.
– Rusija će nastaviti da isporučuje gas Ukrajini ako plate 1,45 milijardi dolara duga – rekao je Aleksej Miler, šef Gasproma i podsetio da je ukupan dug ukrajinskog Naftogasa narastao na 5,3 milijarde dolara.
Rusija je Ukrajini ponudila cenu gasa od 385 dolara za 1.000 kubika, što je cena niža za 100 dolara od najniže koju plaća neka članica EU. U junu je Gasprom Ukrajini uveo sistem plaćanja gasa unapred, s obzirom na to da je Kijev odbijao da plati zaostale dugove.
Ukrajina, međutim, na neki način drži u šaci i Rusiju i EU jer svi gasovodi izuzev Severnog toka prolaze preko njene teritorije. U dvema krizama 2006. i 2009. godine Rusija je Ukrajini uskraćivala isporuke, ali je Kijev, prema optužbama Moskve, krao gas namenjen EU i time obesmislio rusku kaznu. Ukrajina uvozi oko 50 odsto svojih gasnih potreba iz Rusije, odnosno oko 27,7 milijardi kubika.
