Van Rompej je govorio na Institutu za političke studije (Sciences Po) i naglasio da on "globalnim rešenje” smatra federalizaciju Ukrajine.
Prema njegovim rečima, istovremeno bi trebalo opredeliti mesto Ukrajine u Evropi. To bi, kako je rekao, podrazumevalo: zbližavanje sa EU, jer to želi većina u toj zemlji, i korektne odnose sa Rusijom.
Van Rompej je ocenio da je ukrajinska kriza počela sa događajima na Krimu i da je "najozbiljnija geopolitička kriza u Evropi od okončanja hladnog rata".
– U Ukrajini se više ne može govoriti o prekidu vatre jer je za vreme "prekida vatre", dogovorenog 5. septembra, poginulo oko 1000 ljudi. I novi "prekid vatre" čeka ista sudbina ako ne bude globalnog rešenja, upozorio je predsednik Evropskog saveta.
U nastavku je podvukao:
– Da sve bude još gore, stvari idu ka ratu na kontinentu koji može biti najsmrtonosniji od vremena balkanskih ratova. Jer, ko naruši granice – taj narušava mir.
|
Putin hoće decentralizaciju Ukrajine, ne pripajanje teritorija |
Rompeja će za koji dan na čelu Evropskog saveta naslediti Poljak Donald Tusk.
Prethodno je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Federika Mogerini, bečkom listu Kurier rekla da bi Kijev trebalo da obezbedi autonomni status istoku Ukrajine.
Njena portparolka je, međutim, to demantovala, naglasivši da je intervju bio na ngleskom i da je bio osetno duži nego objavljena verzija i da jo moguće da je došlo do greške u prevodu.
