"Iznećemo zahtev da krsta i raspeća ne bude ni u parlamentima, ni u školama, ni u drugim javnim institucijama. Iako se desnica ruga da bi mi najradije ukinuli i raskrsnice, nismo protiv krsta kao takvog. Ali njegovo mesto nije u javnom prostoru", kazala je Senišin poljskoj televiziji TVP.info.
Zahtevom da se krst i raspeće kao simboli samo jedne vere, hrišćanstva, proteraju iz javnog prostora u crkve i privatnu sferu ti evroposlanici reaguju na prošlogodišnju presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da se iz škola u Italiji uklone raspeća.
Desnica u Evropskom parlamentu, takodje uz aktivno učešće poljskih evroposlanika pokušala je da se posebnom rezolucijom usprotivi toj presudi, ali evropski socijalisti su uspeli da odlože glasanje o toj rezoluciji dok se ne utvrdi da li EP uopšte može da zauzima stav u takvim pitanjima.
"EP treba da se izjašnjava o tim pitanjima jer se ona tiču velikog broja ljudi. To je njegova uloga. Predlog neformalne grupe za svetovnost nema šanse. Ta grupa nije zvanično telo EP i ne može sama da podnosi predlog niti da odlučuje da se stave na dnevni red", kazao je evroposlanik konzervativne poljske partije Pravo i Pravda Konrad Šimanjski.
I u Poljskoj je jesenas odluka Evropskog suda izazvala burnu raspravu i emocije u javnosti, a Sejm poljskog parlamenta uprkos protivljenju opozicione levice usvojio je rezoluciju u kojoj traži od EP da ustane u odbranu prava krsta i raspeća da ostanu javnim institucijama.
Pobornici krsta i raspeća u poljskim školama, gde nije ni obavezan jer o tome odlučuje uprava škole i roditelji, kao i u ustanovama, podsećaju da za većinu Poljaka krst i raspeće nisu samo verski simboli, već i simbol slobode govora i ljudskih prava, pošto su ih nekoliko decenija silom zabranjivali komunisti.
Protivnici krsta u inače religioznoj Poljskoj gde se čak 98 odsto ljudi izjašnjavaju kao vernici, mahom katoličke vere, insistiraju da se presuda Evropskog suda posredno odnosi i na Poljsku.
Raspeće i krst u školama i javnim institucijama ima većinsku podršku i u susednoj Slovačkoj, te će rezolucija Joane Senišin naići i na otpor slovačkih poslanika.
Prema novom istraživanju agencije Fokus, svega 10 odsto Slovaka pozdravilo bi zakon koji bi zabranio raspeće u javnim institucijama, a za 25 odsto njih takva eventualna zabrana ne bi predstavljala problem, objavili su danas rezultate ankete slovački mediji.
Čak dve trećine Slovaka su ipak odlučno protiv zabrane krsta i raspeća, kojih inače u slovačkim školama i javnim institucijama ni nema, pošto u njima na zidu visi portret predsednika države.
