Kako navode nemački mediji, čak 13 internacionalnih aerodroma je zatvoreno za saobraćaj, među kojima su: Hamburg, Bremen, Hanover, Minster-Osnabrik, Dizeldorf, Keln, Frankfurt, Sarbriken, Berlin-Tegel, Šenefeld, Lajpcig, Erfurt i Drezden.
Kancelar Nemačke Angela Merkel, koja se nalazi u poseti SAD, neće moći da sleti na berlinski aerodrom kako je planirano zbog oblaka pepela.
Nemačko vazduhoplovstvo na severu zemlje je zaustavilo sve vežbe, a oko 200 navijača košarkaškog kluba Alba čami na aerodromu u Berlinu, pošto ne mogu da otputuju u špansku Vitoruju, gde njihov tim igra fajnal for Evrokupa.
Kolaps aviosaobraćaja se ne dešava samo u Nemačkoj već je zahvatio veći deo Evrope.
Avio-saobraćaj unutar Evrope je skoro potpuno blokiran. Procenjuje se da je u četvrtak u Evropi otkazano oko 18.000 letova.
Svetski mediji navode da je otkazano oko 60 odsto letova u Evropi. Čak je odložena i komemoracija nedavno poginulom predsedniku Poljske Lehu kačinjskom, planirana za subotu.
|
Šta smeta avionima?
Kada avion uđe u oblak vulkanskog pepela, koji je po pravilu na visini između 6.000 i 12.000 metara (upravo raspon koji najčešće koriste putnički avioni), motori počinju da ga usisavaju, dok se konačno ne začepe turbine i ne prestanu sa radom. Iskustva su pokazala da se vulkanska prašina posle lepljenja za lopatice turbina stvrdnjava, a onda usled trenja vazduha i otpada sa titanijumskih lopatica motora, te je moguće ponovo pokrenuti ih, naravno, ako je avion dovoljno visoko. |
Vlasti u Velikoj Britaniji se takođe pribojavaju oblaka dima i pepela, te su savetovali stanovnike koji imaju probleme sa disanjem, da ne izlaze napolje bez preke potrebe. Postoje najave da će u 18 sati sav aviosaobraćaj u Austriji biti blokiran, i civilni i vojni.
Najugroženije je područje Skandinavije, široki pojas najbližih Islandu.
Vulkan izbacuje belu paru, dim i pepeo u atmosferu, povremeno u visinu od šest do 11 kilometra, gde su vazdušni koridori. Oblak pepela se spušta ka jugoistoku.
Mere opreza i zatvaranja aerodroma su na snazi u Velikoj Britaniji, Irskoj, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i drugim zemjama do kojih se zasad širi oblak pepela.
Koliko će sve ovo da košta?
Kolika je šteta koju trpe putnici koji neće stići da obave planirane poslove, kao i šteta od neisporučene pošte u ovom trenutku je neprocenjiva. Međutim, nedavni štrajkovi pilota Lufthanze i kabinskog osoblja Britiš ervejza pokazali su koliku štetu će pretrpeti najveće svetske kompanije. Recimo, dan obustave rada u Lufthanzi kompaniju je koštalo oko 100 miliona evra. U Britianiji su posledice trodnevnog štrajka kabinskog osoblja procenjene na oko pola milijarde funti. Od visine troškova ovoga puta, čoveku se samo može zavrteti u glavi. |
