Rat SAD s Rusijom sve skuplje košta Evropu, a ceh plaćaju poreski obveznici i potrošači. Inflacija u EU u aprilu je iznosila rekordnih 7,5 odsto na godišnjem nivou, a pritom je pogodila i najbogatije članice u kojima živi najveći deo srpske dijaspore.
U Nemačkoj poskupljenje na godišnjem nivou iznosi istorijskih 7,4 odsto. Austrija je zabeležila 7,2 odsto i prevazišla rekord iz 1981. godine. Inflacija je ubrzala i u Francuskoj i dosegla 4,8 odsto čime je oboren rekord iz 1985. godine kada je bila 4,5 procenata. Čak i u vekovima poslovično stabilnoj Švajcarskoj dosegla je 2,5 procenta, čime je prevaziđen rekord iz 2008. kada je harala svetska kriza.
Inflacija u Evropi se uvećava šest meseci zaredom, a pojedini ekonomisti upozoravaju da će biti još gore i savetuju žiteljima EU štednju i izbegavanje kredita, posebno dugoročnih.
Ključni energenti
Osnovni faktor ubrzanja inflacije je cena energenata (nafta, gas, ugalj) koji su za poslednjih mesec dana prosečno poskupeli 38 odsto, što se uračunava u cenu svakog proizvoda. Tako su, na primer, u EU posledično poskupeli hrana, alkohol i duvan (6,4 odsto), industrijski proizvodi (3,8), usluge (3,3)…
Finansijski stručnjaci smatraju da inflacija u EU može da pređe 10 procenata, čime bi stekla status takozvane galopirajuće. Viceguverner Evropske centralne banke (ECB) Luis de Gindos optimistično najavljuje usporavanje rasta cena u drugoj polovini godine i procenjuje da inflacija “može da bude veća od četiri odsto”.
Cena nafte žitelje EU zabrine na benzinskim stanicama, ali ih zanima i poskupljenje hrane. Francuski “L’ mond” nabraja da su poskupeli makaroni, meso, jaja, brašno, kafa… Emili Majer iz pariskog Instituta za istraživanje i inovacije izračunala je da je hrana u aprilu poskupela za tri odsto.
Zebnja zbog hrane
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Vladimira Putina da mu “izrazi zabrinutost zbog problema globalne prehrambene bezbednosti”. Svakako, Makron je više zabrinut za Francusku nego za planetu. Osim nafte, očekuje se da će ubrzo glavni cenovni udar izazvati i hrana, budući da Rusija zavisno od vrste drži od 10 do 30 odsto svetske proizvodnje veštačkog đubriva, koje se inače najviše proizvodi od gasa. Osim toga, Rusija je najveći proizvođač pšenice u svetu, a blokirala je luke i izvoz iz Ukrajine koja je na trećem mestu.
Makron je dobio hladan odgovor da su problemi nastali usled zapadnih sankcija Rusiji. Osim toga, Putin je ukazom produžio zabranu izvoza hrane i đubriva u zemlje sa spiska “neprijateljskih” do 31. avgusta naredne godine.
Britance šalju na dijetu
Velika Britanija, glavni eksponent američke politike na Starom kontinentu više nije u EU, ali deli sudbinu Evrope. Centralna banka u Londonu poručila je Britancima da se spreme za dvocifrenu inflaciju.
Guverner Endrju Bejli otkrio je rupu na saksiji i rekao da će to najviše pogoditi one s malim primanjima.
“Dejli mejl” ukazuje na smanjenu prodaju mesa i pića u odnosu na april prošle godine, usled poskupljenja od tek 3,5 odsto. Ministar životne sredine Džordž Justis posavetovao je Britance da kupuju jeftinije proizvode, a njihov bes obrušio se na premijera Borisa Džonsona.
Baltik galopira
Dvocifrena, takozvana galopirajuća inflacija, već je pogodila nekoliko članica EU. Srećom, uglavnom je reč o malim baltičkim zemljama koje nemaju veliki udeo u evropskoj ekonomiji.
Estonija 19
Litvanija 16,6
Letonija 13,2
Holandija 11,2
Slovačka 10,9
* Podaci su izraženi u procentima.
Presele cene i hrana
Nemački “Handelsblatt” nedavno je ocenio da zemlja proživljava inflacioni šok kada je reč o cenama hrane. Novinari ovog lista operisali su s martovskim podacima kada su cene povećane prosečno za šest odsto i zaključili da je ceo proces daleko od kraja. Za pravo im je dao aprilski presek DESTATIS-a prema kom očekivano poskupljenje hrane na godišnjem nivou iznosi 8,5 procenata.
Ipak, detaljniji martovski podaci lista “Handelsblatt” ukazali su da je sveže povrće poskupelo za 14 odsto, a zejtin za 17. Prema rečima eksperta iz kompanije GfK Roberta Kečkesa, kućni budžeti su se umanjili, a istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da stanovništvo ne gleda s optimizmom u naredni period.
Poskupljenja narednih 10 godina
Centralna banka Amerike očekuje da će ECB ove godine četiri puta povećati referentnu kamatnu stopu, a naredne dva puta. Uprkos ovoj meri, cena energenata će predstavljati sve veći izazov, pošto na berzama očekuju nova poskupljenja usled najave embarga na rusku naftu i povećanja troškova transporta crnog zlata iz udaljenih delova sveta.
Međutim, svetski ekonomisti daleko više su zabrinuti jer smatraju da je inflacija globalni trend koji će teško pogoditi Evropu narednih desetak godina. Berzanski analitičari i trgovci očekuju da će inflacija u Evropi ubuduće biti veća nego u SAD, i to pre svega zbog cena energenata. “Blumberg” navodi da tržište očekuje da inflacija uz evrozoni bude 3,02 odsto cele sledeće decenije, a u SAD malo manje, tačno tri procenta. Očekivanje je dato na osnovu svop ugovora koji su vezani za potrošačke cene. Poslednji put se ovaj odnos preokrenuo u korist Evrope 2009. godine, po izbijanju globalne finansijske krize.
– Vrh evropske inflacije tek je pred nama, a pritisak na cene u SAD će pasti u narednih nekoliko meseci s obzirom na to da Federalne rezerve planiraju da agresivno podižui kamatnu stopu – kaže Rohan Kana, strateg UBS Grupe u Londonu.
