Francusko-britanski novinar i istraživač Ben Džuda poručio je danas da se način na koji se živi u Evropi menja veoma brzo, pre svega zbog imigracije i društvenih mreža.
”Način na koji živimo u Evropi se menja veoma brzo i duboko, čak i brže nego u SAD, gde trenutno živim. Prvo, tu je imigracija, koja duboko menja teksturu svakodnevnog života, to važi u gradovima, ali i selima. SAD su zasnovane na imigraciji, naravno, ali to nije ništa novo. Ali, do nedavno, to nije bio slučaj za italijansko selo, na primer”, rekao je Džuda.
U razgovoru o svojoj knjizi priča o raznim sudbinama Evrope, za francuski Le Mond, na novinarsku konstataciju da je Evropa oduvek primala migrante, on je rekao da su u prošlosti bili ”drugačiji procenti”.
”U dve generacije, Britanija, Francuska i Nemačka postale su raznolike kao SAD. U Nemačkoj danas 18 odsto stanovništva čine imigranti. To je veoma duboka transformacija”, rekao je Džuda.
On je ocenio da Evropljani podzemlje zamišljaju kao konkretna mesta u gradu, a da su se ona sada preselila u ćoškove interneta.
”Na primer, imate letonsku tinejdžerku koja očajnički želi da finansira svoje studije i otkrije da treba da se seksualno razmeće na internetu kako bi to postigla. Ili izbeglica iz Sirije koja želi da bude poznata i pokušava da unovči lajkove u svetu pornografije. Danas je ovaj podzemni svet na svakom našem telefonu”, rekao je novinar.
Istakao je da u SAD vlada pogrešna percepcija o Evropi kao o muzeju u kojem se ništa ne dešava.
”Mislim da je to velika greška. Shodno tome, politička Evropa mora da bude iskrena prema svojim građanima, da kaže da prolazimo kroz duboke promene. Mora ispričati još jednu priču o Evropi, ne samo onu iz 20. veka, koja počinje duhom Franca Ferdinanda koji lebdi iznad Sarajeva, a završava se padom Berlinskog zida”, rekao je Džuda.
Smatra da je Evropa sa utvrđenim zamkovima, menhirima i rimskim crkvama – Evropa prošlosti.
”Današnja je Evropa Evropske unije, trgovinskih sporazuma. Ali, za mene je Evropa pre svega zajednica sudbina, okrenuta budućnosti. Svi ljudi u mojoj knjizi, čak i ako su došli iz Afrike ili Sirije, sebe smatraju Evropljanima jer tu vide svoju budućnost. Važno je da Evropljani više razmišljaju o budućnosti i da u tom smislu grade politički identitet”, zaključio je Džuda.
