Evropa je izabrala da uz Ukrajinu bude najveća žrtva globalnog sukoba Amerike i Rusije. Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta (Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija, Kanada i SAD) odbila je zahtev Moskve da plaća uvoz ruskih energenata u rubljama.
Kao što su “Vesti” pisale, Moskva je na sankcije Zapada odgovorila kontramerama. Zabranjeno je iznošenje većih suma deviza iz zemlje, a Centralna banka Rusije podigla je je referentnu kamatnu stopu na 20 odsto kako bi privukla investitore. Međutim, glavni udarac zadao je predsednik Vladimir Putin odlukom da države koje su uvele sankcije gas, naftu i ugalj plaćaju rubljama. Zapad je nameravao da izazove inflaciju i gubitak radnih mesta, a samim tim nezadovoljstvo stanovništva i svrgavanje vlasti, ali kupovinom rubalja bio bi primoran da održava kurs ruske nacionalne valute.
Rusija je za sada uspela u tome. Posle psihološkog šoka zbog uvođenja sankcija kurs rublje je pao za skoro 50 odsto. Međutim, u utorak ujutro na berzama rublja se već potpuno oporavila i koštala je kao dan uoči rata s Ukrajinom.
Prazna skladišta
U EU su svesni da kupovina energenata za rublje predstavlja način da Rusija zaobiđe sankcije. Nemački ministar privrede Robert Habek nakon sastanka ministara energetike G7 rekao je da su se svi saglasili da bi plaćanje u rubljama bilo kršenje postojećih ugovora. Međutim, on nije pomenuo zabranu, već da će se apelovati na kompanije koje su time pogođene (uvoznike ruskog gasa, nafte i uglja) da ne pristanu na zahteve Rusije.
Ostaje otvoreno pitanje da li će uvozničke kompanije da se dure kao političari, tim pre što je Putin naložio da mu odgovarajuća ministarstva već sutra dostave izveštaj. Njegov portparol Dmitrij Peskov upozorio je da će EU morati da plaća gas u rubljama ili ga neće dobiti. Tako bi prekid snabdevanja mogao da se dogodi već sutra, pri čemu je popunjenost evropskih skladišta gasa na istorijskom minimumu od 26 odsto.
Kosmička cena
Evropa nema odakle da nadoknadi ruski gas, a stručnjaci procenjuju da bi nestašica dovela do cene od 4.000 do 5.000 dolara za hiljadu kubnih metara u odnosu na prošlogodišnjih oko 240 dolara. Najveći svetski proizvođač Katar saopštio je da su mu svi kapaciteti zauzeti pošto izvozi u Aziju, najviše u Kinu. Nemački energokoncern E.ON prestao je da kupuje gas iz Rusije u nadi da će ga dobiti iz Norveške. Međutim, norveški premijer Jonas Gar Stjore kaže da ne može da nadoknadi deficit.
G7 saopštila je da je spremna na svaki scenario. Očito je spremna i Rusija koja može deo energenata da preusmeri u Aziju, pre svega Indiju i Kinu, kao i da obustavi snabdevanje Evrope i smanji proizvodnju, a zaradu nadoknadi visokim cenama.
Banka Engleske već je upozorila na energetsku krizu kao 1973. kada su arapske zemlje prekinule isporuku zbog podrške Zapada Izraelu u Ratu sudnjeg dana. Takođe i visok rast cena svih životnih proizvoda uz prateću visoku inflaciju.
Engleski humor
Energetska situacija u Evropi dostiže i komične okvire. Tako je Velika Britanija rešila da prekine svaki uvoz iz Rusije do kraja godine, oslanjajući se i na to što su uz podršku države hiljade domova i preduzeća prešla na grejanje pelatom. A onda se ispostavilo da i pelat uvoze iz Rusije.
U zamci Vašingtona
SAD i Kanada su jedine zemlje G7 koje nemaju problema s energentima. Tako ceh inflacijom, padom privredne aktivnosti i gubitkom radnih mesta mora da plati Evropa, koja troši 470 miliona kubnih metara gasa od čega 200 uvozi iz Rusije.
Prema rečima austrijskog ekonomiste Volfganga Šnelbehera iz konsultantske kuće Boston konsalting grup bojkot uvoza energenata iz Rusije imao bi nesagledive posledice.
– Lakše je naći zamenu za naftu. Još ne stiže manje gasa iz Rusije, ali niko do sada nije izračunao šta bi obustava isporuke stvarno značila za lanac snabdevanja. Međutim, treba da bude jasno da uz rast cena energenata rastu i troškovi za svaku kompaniju – rekao je Šnelbeher i zaključio da su svi instrumenti za ublažavanje posledica rastućih cena energenata već iskorišćeni.
Završni udarac na Donbasu
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu saopštio je da će se intervencija u Ukrajini nastaviti dok se ne ostvare svi postavljeni ciljevi, a glavni je oslobođenje Donbasa (Luganske i Donjecke Narodne Republike koje su proglasile samostalnost 2014).
– Glavni zadaci prve faze vojne operacije su završeni. Borbeni potencijal ukrajinskih oružanih snaga je značajno smanjen, što nam omogućava da glavne napore usmerimo na Donbas – rekao je Šojgu.
Zamenik načelnika generalštaba, general-pukovnik Sergej Rudskoj dodao je da je snabdevanje ukrajinske vojske oružjem, gorivom i hranom praktično obustavljeno.
– Organizovanih rezervi Ukrajina više nema, gubitke popunjavaju mobilizacijom neobučene Teritorijalne odbrane – rekao je general Rudskoj i dodao da je ukrajinska grupacija na Donbasu izgubila 16.000 od 59.000 ljudi koliko ih je bilo na početku rata.
Rudskoj je saopštio da su u prvih 30 dana rata ruski gubici 1.351 poginuli i 3.825 ranjenih. On je naveo procenu da je samo u živoj sili Kojev ostao bez oko 14.000 poginulih i 16.000 ranjenih vojnika. Za materijalne ukrajinske gubitke rekao je da je uništeno 16 aerodroma i 39 arsenala sa 70 odsto rezervi vojne tehnike i milion tona municije. Takođe, da su dokumentovani ogromni ukrajinski gubici u ratnoj tehnici.
x Tenkovi i druga oklopna vozila: od 2416 uništeno je 1587.
x Od 152 aviona ostalo je 112 uglavnom na aerodromima u drugim zemljama, a od 149 helikoptera sačuvano je 75.
x Od 36 bespilotnih letelica barjaktar ostao je jedan.
x Od 180 PVO sistema velikog i srednjeg dometa S-300 i BUK M1 uništeno je 148.
Kolaps odbrane Marijupolja
U opkoljenom Marijupolju prestao je organizovani otpor. U ovom gradu bio je dobro naoružan garnizon od 14.500 ljudi, od kojih je ostalo tri do četiri hiljade. Preživeli su razbijeni u nekoliko džepova razbacanih u različitim delovima grada.
Šef diplomatije da pazi na jezik
Ambasada Rusije u Zagrebu izrazila je snažan protest Hrvatskoj zbog uvređivih izjava ministra spoljnih i evropskih poslova Gordana Grlića Radmana o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Hrvatski šef diplomatije nedavno je u medijima izjavio da je Putin počinilac ratnih zločina i izrazio nadu da “ruski autokratski režim neće dugo trajati”.
Ruska ambasada saopštila je da su apsolutno neprihvatljivi uvredljivi jezik i neutemeljene optužbe šefa hrvatskog resora za spoljnu politiku na račun predsednika Ruske federacije. Uz to se dodaje da je potpuno nedopustivo kvalifikovati kao “režim” legalno izabrane vlasti Ruske federacije i javno govoriti o poželjnosti njihove smene što pre.
“Ovakvo neodgovorno ponašanje predstavnika hrvatskog rukovodstva razara tkivo bilateralnih rusko-hrvatskih odnosa, koji ove godine obeležavaju 30 godina. Pozvali smo Zagreb da nastavi s održavanjem odnosa da bi se izbegle negativne posledice za međudržavne odnose”, ističe se u saopštenju koje je objavljeno na zvaničnom Fejsbuk profilu ruske ambasade.
Takođe se naglašava da je potrebno da se hrvatski ministar pridržava opšteprihvaćenih pravila međunarodne komunikacije i diplomatskog bontona.
