Evropa, sudeći prema proseku godina stanovništva od 43,1 godine, opravdava popularni naziv Stari kontinent. Na istom putu su i Srbija i ostale zemlje jugoistočne Evrope. U EU živi nešto više od petine populacije starije od 65 godina, što je, kako je objavila Evropska statistička služba, za tri procentna poena više nego deceniju ranije. U istom periodu je zapadni Balkan “ostario” za dve godine. Poprilično su crne i prognoze prema kojima bi sredinom veka neke države poput Danske, Belgije, Francuske, Nemačke i Švedske mogle da popnu prosek godina svojih građana za još tri, a neke kao Malta, Kipar, Poljska i Slovačka za čak osam godina. Posledice su, kažu stručnjaci, brojne, od pada broja radno sposobnih i manjeg prirodnog priraštaja do rasta pritiska na penzioni fond i zdravstvo.
Manje beba
Svuda u svetu poboljšanje standarda dovodi do smanjenja fertiliteta, ali i porasta dužine životnog veka, kaže za “Vesti” ekspert za migracije dr Vladimir Grečić. Oba ova faktora, prema njegovim rečima, utiču na rast prosečne starosti stanovništva.
– Taj trend se dešava u EU, Srbiji i regionu, a vidimo ga čak i kod država sa visokom stopom rasta stanovnika poput Turske i Albanije gde se nekada u porodici rađalo i po desetoro dece, a danas se bračni parovi odlučuju na mnogo manje potomaka – pojašnjava on.
Vitalnu statistiku Evrope će, smatra on, popraviti migracije sa Bliskog istoka i Afrike.
– Za EU možemo i sad reći da je šarena po boji kože, što će biti i ubuduće s dolaskom novih izbeglica. Biće i dalje migracija unutar Evrope, prvenstveno ka njenom zapadu i ta kretanja će se nastaviti i posle pandemije – ocenio je naš sagovornik.
Italija je sa 23,2 odsto, ili blizu četvrtine starijih 65 godina “najstarija” dok je Irska “najmlađa” sa nešto više od 14,4 odsto. Italiju prate Grčka i Finska sa po 22,3 odsto, Portugal sa 22,1 odsto, Nemačka 21,8 i Bugarska 21,6 odsto građana iznad 65. U Srbiji je taj procenat 19,6, ali je alarmantno da je za svega nešto više od dve decenije, od 1999, prosečna starost skočila sa 39,6 na 43,1 odsto.
U Italiji se prosek godina popeo na 46,3, Nemačkoj na 46. U regionu je “najstarija” Hrvatska sa prosekom 43,3 godine, pa Srbija sa 43,1, BiH sa 41 godinom, a ispod 40 su Crna Gora i Severna Makedonija sa po 38 i najmlađa Albanija sa 35 godina.
Podmlađivanje krvi
Projekcije kažu da će prosečna starost u EU u naredne tri decenije porasti za još 3,8 godina i da će 2050. doći gotovo do 47 godina. Prema Izveštaju Evropske komisije “Implikacije demografskih promena” kaže se da će do 2070. radno sposobno stanovništvo biti smanjeno za 18 odsto, a udeo starijih od 65 godina povećan za trećinu, odnosno na 30,3 odsto.
Migracije idu stalno ka zapadu, jer se pokazuje da građani iz EU idu u SAD i Kanadu, a u unutar Evrope, iz istočnog u razvijeni zapadni deo.
Starenje nacija je problem za EU i Srbiju prvenstveno zbog radne snage, kaže sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
– Statistika starosti stanovništva i fleksibilniji prijem stranih radnika govore da razvijene zapadnoevropske zemlje poput Nemačke i Švedske imaju problem s radnom snagom. Te države otvaraju vrata migracijama i tako, kako kaže naš narod, podmlađuju svoju krv – ocenio je Mihajlović za “Vesti” ukazujući da i Srbija kuburi sa radnicima.
U zemljama s nižim standardom se, kako objašnjava naš sagovornik, dešava da mladi gledaju da odu tamo gde će biti bolje plaćeni.
– Mladi se sele, ostaje staro stanovništvo i samim tim pada i natalitet. Pokazuje se da se skoro polovina onih koji su ušli u brak, razvodi, a korona je 2020. i u drugim zemljama i u Srbiji smanjila broj venčanja, pa silom prilika postajemo u proseku sve stariji – pojašnjava Mihajlović.
On ukazuje da je u EU primetan sve kasniji ulazak u brak što, između ostalog, dovodi do manjeg prirodnog priraštaja evropskih nacija.
– Evropa bi za četiri do pet decenija mogla da ostane bez mladih, pa tako i bez radne snage. Zato sve države trebalo bi da ih motivišu da više rađaju i podmlade kontinent – zaključio je Mihajlović.
Duboke razlike
Zoran Mihajlović je, kaže, od Šveđanina koji je u devetoj deceniji čuo da ništa ne fali ako njegova zemlja na pet do šest decenija podmladi naciju.
– Pričao je da to rade fleksibilnijim prijemom stranaca, ali nisam siguran koliko je to dobro rešenje zbog razlika u istoriji i kulturi – smatra on.
Talenat na ceni
– Mislim da će u budućnosti biti sve manje radne snage, jer će standard doneti napredak i sa manje rada će se postizati veći učinak. Na ceni će biti talenti i stvaraoci koji mogu doprineti napretku – kaže Vladimir Grečić.
Indija preskače Kinu?
Alarmira podatak da je 17 zemalja EU činilo 1960. 12 odsto svetske populacije, sada čini šest odsto, a 2070. bi moglo da bude četiri odsto. Do 2050. će, kako se procenjuje, u polovini rasta svetske populacije učestvovati devet zemalja: SAD, Indija, Kongo, Nigerija, Uganda, Etiopija, Pakistan, Tanzanija i Indonezija. Očekuje se i da će 2024. Indija u broju stanovnika prestići Kinu, a Nigerija SAD.
