Ovih dana su svi vodeći mediji u Italiji objavili vest da Srbija u jeku ukrajinske krize kupuje oružje od Kine. To je protumačeno kao skandal samo zato što Srbija želi suvereno da odlučuje, ne prihvatajući ničiji diktat.
– Vaša zemlja nije poklekla ni 1914. kada joj je Austrougarska ispostavila ultimatum, ni u Drugom svetskom ratu, a ni 1999. pred NATO agresijom. Evropa najzad treba da shvati da su Srbi važan i dostojanstven narod, koji predvodi Balkan – poručili su istoričar Đordano Merliko i profesor političke sociologije Luka Alteri, prenose Novosti.
Merliko i Alteri su predavači čuvenog rimskog Univerziteta “Sapijenca” čija tradicija datira od 1303. godine i gosti su dr Nebojše Kuzmanovića, direktora Arhiva Vojvodine u Novom Sadu, gde su upravo predstavili reprint izdanje knjige Canzone Serba (“Srpska pesma”). Pre tačno 100 godina, opčinjen vestima o ratnim podvizima srpskih vojnika, napisao ju je italijanski pisac i kompozitor Đovani Ermete Gaeta.
U isto vreme u Novom Sadu i u Rimu, na srpskom i italijanskom jeziku, ovo čudesno delo objavili su Arhiv Vojvodine i italijanski izdavač Sandro Teti Editore u Rimu kao podsećanje na epohu kada su Srbija i Italija jedini put bile na istoj strani istorije.
Srbija i Italija uspostavile su diplomatske odnose 1879. ali se točak istorije za naša dva naroda okretao različitim putevima.
– Ratovi devedesetih, nažalost, u Italiji i Evropi probudili su stare predrasude o Balkanu kao opasnom mestu gde žive primitivni narodi. To je, više od drugih, pogodilo Srbiju koja je bila podvrgnuta pravoj demonizaciji. Ipak, i u najtežim trenucima, unutar italijanskog javnog mnjenja postojala je struja koja je cenila Srbiju kako zbog njene osobenosti, tako i zbog njene uloge kao države-vodilje u oslobađanju jugoslovenskih naroda od tuđinskog jarma.
Profesore Alteri, postoji li način da današnje generacije učine bliskijim Srbiju i Italiju?
– Ima mnogo sličnosti između nas i to nije samo geografska bliskost. Obe strane su u centru interesa velikih svetskih sila i vrlo su važne za kontrolu Sredozemnog mora i Balkana. Obe strane su morale da se bore za svoju suverenost. Da se dve zemlje bolje razumeju trebalo bi da Italija više razmišlja o onome što se desilo 1999. godine. Italija ni do danas nije razumela šta se tada zaista dogodilo i koliko ta agresija na SRJ nije bila slučajnost, već nešto što se dugo spremalo. To je bila završna epizoda raspada Jugoslavije.
Šta je Evropa time dobila, a šta izgubila?
– Evropa kao kontinent se posle toga promenila, izgrađen je novi poredak. Pre raspada SFRJ, u Evropi je bilo 10 država, a sada ih je 32. Imaju mali ekonomski potencijal, a ponekad imaju i međusobne sukobe. Žitelji tih zemalja koriste se kao jeftina radna snaga. Te države u istočnoj Evropi su male i EU misli da zato može lakše da vlada njima. Ipak, Unija će morati da shvati da ima nekih naroda, kao što su Srbi, koji imaju svoju kulturu i dostojanstvo i koji ne dozvoljavaju da postanu slepi poslušnici.
Junaštvo stihom okovano
“Srpska pesma”, jedino prozno delo napolitanskog autora Đovanija Ermete Gaeta, pisano je u melodramskom stilu. Kroz kazivanje grupe srpskih izbeglica zatečenih 1915. u Solunu, knjiga govori o tragediji okupiranog srpskog naroda u Velikom ratu i o čežnji za domovinom i iskonskom željom da je oslobode.
Za razliku od svog sunarodnika Gabrijela D’Anuncija (1863-1938) učesnika Velikog rata, dobrog poznavaoca srpske istorije i autora pesme “Oda srpskom narodu”, napolitanski pisac i kompozitor Đovani Ermete Gaeta (1884-1961) nikada nije bio u Srbiji, ali je nadahnut vestima sa Solunskog fronta sročio svoje jedino prozno delo – “Srpsku pesmu”.
Narod koji seje mrznju koj je navikao mnogo ratove koji napravio mnogo terore genocide i svasta i ko takav treba jos drzati pod kontrolom dok se stvoru u narod koj ne treba da vrsu ove stosam pominjuo gore
KRAPI STA LUPAS ZIVOTA TI
Ne lupetam ja nista ali vama istina boli
SRBIJA JE SRPSKA NIJE NICIJA SAMO SRPSKA I BRANICE JE SVIM SA CIM RASPOLAZE UMALO DA ZABORAVIM SRBIJU I NASA BRACA MUSLIMANI DOZIVLJAVAJU KO SVOJU ZEMLJU