Slanje američke vojske u Poljsku umesto u Nemačku je vrlo karakteristično za „zombi politiku odbrane“ SAD u Evropi, koja se pokazala pogrešnom, dok zaštitom Evrope od Rusije moraju da se bave sami Evropljani, a čak i manje zemlje imaju mogućnost da se skoncentrišu na odbranu što će ujedno i napade na njih učiniti neisplativim, piše američki portal „Hil“.
Nedavno su državni sekretar SAD Majk Pompeo i ministar odbrane Poljske Mariuš Blaščak potpisali sporazum o saradnji u oblasti odbrane, koja podrazumeva raspoređivanje najmanje hiljadu američkih vojnika u Poljsku, podseća list.
Kada je Tramp saopštio o skraćenju američkog kontigenta u Nemačkoj nastala je bura. Izjava je bila preuveličana, jer je od tih 12.000 vojnika, koji su napustili Nemačku, plan da polovina njih bude raspoređena u druge Evropske zemlje, uključujući i Poljsku.
SAD kao i ranije plaća skoro 70 procenata od svih troškova NATO na odbranu. Međutim, ovakva situacija je bila i pre sadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa, pa i pre nekadašnjeg predsednika Amerike Ričarda Niksona. Američki predsednici su tražili od evropskih saveznika da se sami pobrinu za svoju zaštitu još od početka Hladnog rata 1947. godine, ocenjuje autor članka.
“Ruska pretnja” Evropi
Kada je reč o zaštiti Evrope od moguće „Ruske pretnje“, većina članica NATO ima „druge prioritete“, piše „Hil“ – migranti, borba sa pandemijom i ekonomski stimulansi, kao i mnogi drugi unutrašnji problemi. Pored toga one ne moraju da se brinu, jer će ih SAD zaštititi od Rusije.
Ako SAD želi da pomogne NATO da uzdrži Rusiju, onda je najbolje da im pomogne savetima i naoružanjem, ocenjuje autor. Estonija je učinila korak dalje u odnosu na druge, ona je vratila odsluženje vojnog roka, a kako navodi „Hil“, Rusija trenutno nema ni želju ni snagu da okupira Ukrajinu, a da ne govorimo o ratu sa Poljskom ili Baltičkim zemljama.
NATO je alijansa koja funkcioniše po principu autopilota – u najboljem slučaju predstavlja ometanje pažnje i snage, u najgorem – potencijalan razlog za buduće konflikte. Amerika, koja se bori sa unutrašnjim problemima, pre svega nacionalnim dugom koji raste velikom brzinom i realnim protivnikom Kinom, trebalo bi da pruži zaštitu Evropi i samim Evropljanima“, zaključuje autor.
