U vreme upravo završenog Beogradskog sajma knjiga Ogar je došao u Beograd kako bi i srpskim čitaocima predstavio knjigu "Evropa je skončala u Prištini", njegovo vojničko sažeto, ali beskomprisno viđenje događaja na Kosovu.
Prozivka KušneraNaslov knjige "Evropa je skončala u Prištini" je osmislio kao svojevrsni odgovor na izjavu Bernara Kušnera koji je kada je imenovan za šefa Unmika izjavio da se "Evropa rodila u Prištini". Pukovnik o svom zemljaku i bivšem šefu francuske diplomatije ništa dobro ne misli. – Istraga o trgovini organima otetih Srba još nije zatvorena i mislim da zbog toga nisu zabrinuti samo neki Albanci s Kosova, već i pokoji Francuz. Konkretno, mislim na Kušnera – kaže Ogar. |
– Bili smo tek dva dana na Kosovu kada smo primili poziv da pomognemo manastiru Devič čije su sestrinstvo zlostavljali pripadnici OVK. Prethodno je igumanija manastira Sokolica mati Makarija tražila od Britanaca da intervenišu, ali su je oni oterali. Moji specijalci preuzeli su zaštitu manastira. Kad smo hteli da razoružamo OVK, oni su odgovorili vatrom, a mi smo uzvratili. Bilo je mrtvih i ranjenih na njihovoj strani koje su oni posle odneli – priča za "Vesti" pukovnik koji je dvanaesta generacija vojnika u porodici Ogar.
Iako vaspitavan u vojničkom duhu, utreniranom i u Legiji stranaca, Ogar se za kratko vreme delovanja na Kosmetu više puta suprotstavio sebi nadređenom oficiru engleskom generalu Mejsonu.
Kratko pamćenje Francuza– Danas nije lako biti Srbin u Francuskoj. Za običnog Francuza, Srbin je pomalo nezgodan i sumnjiv tip, pa možda i pomalo varvarin. To medijsko ispiranje mozga ipak je ostavilo traga i pamćenje o našoj zajedničkoj prošlosti. Čak je i sećanje o francusko-srpskom prijateljstvu i savezništvu iz Prvog svetskog rata je izbrisano – kritičan je prema kratkom pamćenju svojih sunarodnika pukovnik Ogar, kojem je u ime zahvalanosti za sve što je učinio u zaštiti manastira Devič SPC dodelila Orden Sv. Save prvog stepena. |
– Postao sam njegov košmar. Kada sam saznao da pobunjenici iz OVK napadaju srpske civile koji su napuštali Peć, poslao sam helikopter s naredbom da ispale rafale upozorenja. Samo nekoliko minuta kasnije, general Mejson me zove i pita: ‘Zar vi to pucate po mojim vojnicima?’ Odgovorio sam mu da ne mogu da shvatim da su njegovi specijalci zajedno s tim banditima koji pucaju po civilima. On je samo ćutao – svedoči bivši legionar.
Ovom časnom Francuzima mogla bi se pripisati i zasluga za to što u danima kada se srpska vojska povlačila s Kosova Albanci sa svojim britanskim zaštitnicima nisu uspeli da okupiraju i severni deo Kosovske Mitrovice. Kad su tenkovi četvrte oklopne brigade britanske vojske "zakićeni" albanskim pobunjenicima krenuli iz Prištine ka Mitrovici, ispečili su im se dve patrole pukovnikovih vojnika. Ukupno dvanaestoro specijalaca!
– Rekao sam mom oficiru da im ne dozvoli prolaz i da ih nanišani – bio je odlučan Ogar.
Narednih šest sati trajala je napetost na ivici puščanog zrna. Telefoni na relaciji Pariz-London-Skoplje bili su dovedeni do usijanja, a onda su više distance odlučile – Britanci neka se povuku.
Na pitanje da li je to njegovo soliranje i postupanje po osećaju solidarisanja sa Srbima u čiji se pogrom uverio na terenu doprinelo da samo nekoliko meseci posle kosovske epizode napusti vojsku, odgovara zagonetno:
– Možda malo.
Bila je to njegova odluka, dodaje, ali je shvatio da je "svima posle toga laknulo".
