A ovih dana za nove američke udžbenike je odobrava Upravni odbor Ministarstva prosvete iz Teksasa, koji će osim o istoriji doneti odluku i o tome šta će se iz drugih društvenih nauka i ekonomije naći u udžbenicima za sledeću školsku godinu.
Zašto Teksas, pitate se? Zato što se tamo prodaje najviše udžbenika u celoj zemlji (prema procenama za sledeću godinu 4,7 miliona primeraka), pa će odluka Teksašana uticati na to šta će đaci širom Amerike učiti, od predškolskog uzrasta do kraja srednje škole.
I možda bi čitava stvar prošla nezapaženo, da se iza odluke o sadržaju udžbenika ne nalaze ogoljena politika, sukobi konzervativaca i liberalnih, surova selekcija informacija sa određenih političkih i socijalnih pozicija, sukobi hrišćanskih i ateističkih grupa, pa će ljuta bitka za udžbenike ustalasati američku javnost.
Hoće li se iz školskih knjiga potpuno izbaciti imena Nila Armstronga, Kristofera Kolumba, Tomasa Edisona, Alberta Ajnštajna? Hoće li biti mesta za hrišćanstvo ili će gumicom biti izbrisan svaki pomen Božića? Zašto je nagovešteno brisanje odrednica BC (Before Ćrist) i AD (Anno Domino) za istorijsko računanje vremena? Dokle će se u naletima političke korektnosti ići sa predstavljanjem etničkih i nacionalnih grupa? Koliko pasusa će biti namenjeno globalnom zagrevanju, a koliko naučnim dokazima da ono ne postoji? Sve detalje znaćemo krajem maja, kada odluka bude doneta.
U isto vreme, na drugom kraju zemlje, u Vašingtonu, političari takođe rade na standardizaciji obrazovanja na saveznom nivou. Posle nebrojenih istraživanja i međunarodnih testiranja izvesno je da američko obrazovanje kaska za Evropom, pa je Obamina administracija rešila da se i sa tim uhvati u koštac, utvrđujući standarde za učenje matematike i engleskog jezika.
Prema nekim predlozima timova, u kojima su guverneri država i školski inspektori, učenik sedmog razreda morao bi da zna razliku između drame i proznih priča, kao i da rešava linearne jednačine. Sada to nije slučaj. Raniji pokušaji da se utvrde nacionalni standardi, za vreme Bušove i Klintonove administracije, nisu urodili plodom, a mnogo je kritikovan i Bušov program "No ćild left behind", pre svega zbog gomile potrošenog novca.
Problem komplikuje broj kompetentnih i još veći broj nekompetentnih učitelja, njihovi svemoćni sindikati i uvek rastući troškovi. Prema nekim najnovijim predlozima, za račun štednje, radna nedelja u školama mogla bi se svesti na četiri dana.
Očekivano, 48 država je preliminarno prihvatilo standardizaciju. Protiv su Aljaska i Teksas. Guverner Teksasa Rik Peri izričito tvrdi da samo Teksašani mogu odlučiti o tome šta će biti u planovima i udžbenicima u narednoj školskoj godini.
Tako se rat i na ovom polju nastavlja, uprkos činjenici da su američki studenti ispod 30. mesta u internacionalnim školskim testovima i da im se ceo svet smeje jer nemaju pojma niti o prošlosti, niti o sadašnjosti, a da gramatiku i račun ne pominjemo. Što reče jedan gnevan roditelj – moje dete ne zna ništa o Evropi, iz koje je sve poteklo, ali do sitnih crevca poznaje istoriju Inka i Maja, pa sam siguran da će na kraju srednje škole tečno govoriti njihov jezik.
