Evropa i Rusija se spremaju za veliki rat

EPA-EFE

Ministri odbrane Nemačke i Velike Britanije pozivaju na građansku mobilizaciju i podizanje društvene svesti o opasnosti od sukoba sa Rusijom.

NATO organizuje najveće vojne vežbe od kraja Hladnog rata. Desetine hiljada vojnika i najsavremenija vojna oprema do maja će simulirati rat sa Rusijom, što će se završiti obeležavanjem 75. godišnjice Alijanse. Na vežbama se navodno razrađuje i jedan od scenarija koji prenosi “Bild” kao tajni dokument Ministarstva odbrane Nemačke, u kome je sukob sa Rusijom moguć u leto 2025. u baltičkom regionu EU i Kalinjingradu.

BBC je najdirektniji sa naslovom – “Evropa se sprema za veliki rat”, a ministri odbrane Nemačke i Velike Britanije pozivaju na građansku mobilizaciju i podizanje društvene svesti o opasnosti od sukoba s Rusijom. Da li se to uspavana Evropa budi? piše novinar i analitičar Boris Varga, prenosi Al Džazira Balkans.

Strašilo najefikasnije Putinovo oružje

Za veliki rat sprema se i Putin, ali su mu prvo potrebni predsednički izbori u martu. Da bi celu Rusiju pretvorio u ratni poligon, Putin prvo mora pred celim svetom da na izborima sa kmetovima organizuje predstavu i ubedi saveznike u blistavost sopstvenog carstva. Posle toga će najverovatnije objaviti novi krug mobilizacije u Rusiji i udariti po Ukrajini, dok je sputana i bez sigurne finansijske pomoći Zapada.

Veliki rat sa Zapadom Putin je najavio još ranije, pre potpune agresije na Ukrajinu, kada je od NATO tražio da se vrati na pozicije do perioda proširenja na bivše sovjetske republike i države Varšavskog pakta krajem 90-tih. Sada kada su Rusi odbili ukrajinsku kontraofanzivu, Putin u predizbornom popravljanju imidža ponovo preti Zapadu i šalje u medije herojsku sliku o sebi i Rusiji koja iz rata izlazi ekonomski bogatija, vojno jača, opasnija i strašnija.

Strašilo je najefikasnije Putinovo oružje za zapadne lidere, a izostanak njihove podrške Ukrajini brzo može da preokrene situaciju u korist Rusije.

Defetizam Zapada pred Rusijom

I SAD se spremaju za veliki rat i izbore. Za ovo drugo mnogo temeljnije. U predizbornoj trci za predsednika SAD, Tramp tvrdi da može da se dogovori sa Putinom i zaustavi rat, a Bajden menja pristup i sada manje govori o „oslobađanju“, a više o „odbrani“ Ukrajine od ruske agresije.

S obzirom da u SAD i EU već postoje problemi sa finansijskom podrškom Ukrajini, to je čisti defetizam Zapada pred Rusijom.

Izborna godina je počela, ali je mogućnost rata između Rusije i SAD i EU u široj svesti za sada samo napeta priča iz holivudskih filmova i svakodnevno smatranje vojnih analitičara u vestima. I ne mora Putin mnogo da zastrašuje i preti. U Zapadnoj Evropi još uvek niko nije spreman da gine u blatnjavim rovovima, poput Ukrajinaca u Donbasu, pa će racionalno izabrati ono što ne remeti njihov komfor.

Prema poslednjim istraživanjima u Velikoj Britaniji, ako bi došlo do velikog svetskog sukoba, čak 40 odsto mladih i vojno sposobnih od 18 do 40 godina odbilo bi da služi vojsku. Iako im je rat pred vratima, na njihovim ekranima on je još uvek u Ukrajini.

Lupanje pesnicom po vratima EU

I, kako napreduju kampanje pred izbore? Kod Putina je sve jasno i on ih neće izgubiti. Ali, najava rata sa Rusijom menja SAD i EU. Iako su SAD i EU prošle godine bili podjednaki u pružanju pomoći u vojnom i finansijskom planu Kijevu, heterogena Evropa teško da će sama preuzeti lidersku ulogu odbrane Ukrajine, kakvu su imale SAD.

Rusija nema snage da vodi totalni rat sa NATO, ali ruski hibridni rat povremeno daje rezultate. Ukoliko obnovi svoje vojne pozicije u Ukrajini, Putin tu neće stati, sledeća je Moldavija i baltičke republike, koje će Rusija koristiti samo kao potpaljivanje požara i lupanje pesnicom po vratima Evropske unije.

Putinu je cilj da EU i SAD dignu ruke od Ukrajine i da se uz pomoć pregovora i mirovnih sporazuma ona rastrgne, navodi Boris Varga.